Izvor: Blic, 02.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reagovanje Narodne banke Srbije
Reagovanje Narodne banke Srbije
Na jučerašnji tekst 'Velika bitka za opštinske pare' reagovala je Narodna banka Srbije (NBS). Njeno reagovanje objavljujemo u celosti.
'Povodom teksta objavljenog u vašem listu pod naslovom ‘Velika bitka za opštinske pare’, a u čijoj opremi se ističe ‘uloga NBS u izbornoj kampanji’, molimo vas da u ime istinitog informisanja javnosti objavite potpune informacije koje ste, na vaš zahtev, dobili iz centralne banke. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Istovremeno, NBS ističe da upravo zato što ne želi da učestvuje u bilo kakvim predizbornim aktivnostima ili kombinatorikama nisu imenovane konkretne lokalne samouprave koje se opredeljuju da svoj novac drže u bankama pod lošijim uslovima od onih koje bi mogle dobiti da ga plasiraju u prvoklasne hartije od vrednosti. Na tu pojavu guverner NBS Radovan Jelašić je ukazao, ne zbog podizanja izborne temperature, već u sklopu angažovanja centralne banke da kroz regulisanje novčanih tokova održi monetarnu i makroekonomsku stabilnost.
Iz NBS smo vašem listu prosledili sledeće objašnjenje ‘mehanizma’ na koji je upozorio guverner:
‘Od 10 milijardi dinara depozita koje lokalne samouprave drže u bankarskom sektoru, oko 60 odsto su sredstva deponovana po viđenju, a ostatak su oročeni depoziti. Specifično je to da u velikom broju slučajeva deponent, odnosno organ lokalne samouprave treba 30 dana unapred da najavi banci svoju odluku o raskidu ugovora i kada su u pitanju sredstva po viđenju. Mada je to vezano za zakonsku regulativu o uslovima i rokovima pod kojima lokalne samouprave mogu da plasiraju svoja sredstva, apsurdno je da se ugovori za depozite po viđenju ne mogu raskinuti automatski po želji deponenta i već sama ta činjenica navodi na sumnju da nešto nije u redu sa ovakvim u suštini oročavanjem sredstava po viđenju, objašnjenje je iz NBS guvernerove izjave da se možda radi o nekim vezanim aranžmanima.
U još većoj meri to pitanje se postavlja ukoliko se analizira ekonomski interes koji imaju organi lokalne samouprave u ovoj vrsti poslovanja, koju primenjuju sve banke. Indikativna je, naime, činjenica da - iako Trezor Republike Srbije svoje državne zapise nudi po kamatnoj stopi koja se na godišnjem nivou kretala i do 24 odsto, a NBS svoje blagajničke zapise uz kamatu do 18 odsto godišnje - lokalne samouprave svoja sredstva ipak radije polažu u banke. One im za depozite po viđenju nude kamatu od samo 3,5 odsto godišnje.
U NBS ocenjuju da se kroz ovaj mehanizam u stvari omogućava bankama da sa parama lokalnih zajednica kupuju blagajničke zapise Narodne banke i državne hartije od vrednosti i da, sudeći prema ugovorima, na taj način zarađuju čak 20 odsto marže na godišnjem nivou.’'
