Izvor: RTS, 09.Okt.2013, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reagovanja na ekonomske mere Vlade
Mere Vlade za oporavak privrede izazvale su brojne reakcije, kako političkih stranka, tako i sindikata i nevladinog sektora. Vlada mogla da izbegne povećanje PDV-a, poručuju iz NALED-a. Konfederacija slobodnih sindikata ocenila da nove mere štednje doneti brz i efikasan oporavak privrede.
Vlada Srbije mogla je izmenom načina isplate otpremnine u Zakonu o radu da omogući optuštanje zaposlenih u javnom sektoru i tako izbegne povećanje niže stope poreza na dodatu vrednost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i udar na standard građana i privredu, ocenila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
"Predlog ekonomskih mera predstavlja prvi korak u smanjivanju troškova administracije, ali ne i dovoljan, jer će teško nadomestiti manjak koji će budžet imati u narednim godinama", ukazuje se u saopštenju NALED-a.
Dodaje se da u paketu novih Vladinih mera nema podsticaja ekonomskom razvoju, jer su u planu nova zaduživanja, kao osnovni način obezbeđivanja likvidnosti, a nije precizirano za šta će taj novac biti namenjen.
"Drugim povećanjem PDV-a u kratkom periodu Vlada je zatvorila jedna od vrata za smanjenje poreskog opterećenja na zarade. Dobar model kako da se to uradi jeste ukidanje doprinosa na zdravstvo i nezaposlenost, dok bi nedostajuća sredstva mogla da budu obezbeđena kroz viši PDV", predložio je NALED.
Ta organizacija je pozitivno ocenila najavu izmena Zakona o radu i Zakona o planiranju i izgradnji, jer su to važni propisi za popravljanje poslovnog ambijenta, kao i smanjivanje subvencija za preduzeća koja knjiže gubitke.
Konfederacija slobodnih sindikata ocenila je da nove mere štednje koje je Vlada Republike Srbije najavila u utorak, neće doneti brz i efikasan oporavak privrede.
Konfederacija slobodnih sindikata pozdravlja reformski kurs, ali konstatuje da će tajkuni i drugi koji su se "obogatili preko grbačeradnika preživeti bez ikakvih posledica, dok je osiromašenim radnicima bolja perspektiva obećana tek od 2017. godine".
Mere štednje suštinski su restriktivne, ekonomski neopravdane, a najveći teret "oporavka privrede" svaljen je na najsiromašnije slojeve stanovništva kroz povećanje PDV-a sa osam na deset odsto, zbog čega su neminovni talasi poskupljenja hrane i svih osnovnih potrepština za život koje čine potrošačku korpu, ukazala je Konfederacija.
"Bolja naplata realnih poreza i carina, suzbijanje sive ekonomije i korupcije donele bi više prihoda od smanjenja plata zaposlenima u javnom sektoru", navodi se u saopštenju.
Transparentnost o merama Vlade
Organizacija "Transparentnost Srbija" ocenila je da od najavljenih ekonomskih mera Vlade Srbije na borbu protiv korupcije pozitivno mogu da utiču završetak restrukturiranja i privatizacije preduzeća, smanjenje državnih subvencija i snažnija poreska kontrola.
"Ako se manje državnog novca i interesa bude nalazilo u privrednoj sferi, manje će biti i motiva i prilike da do korupcije dođe", navodi se u saopštenju te nevladine organizacije.
Promocija ovih mera, kako se navodi, "suočila nas je sa zapanjujućim saznanjem da Vlada do skora nije raspolagala tačnim podacima o broju zaposlenih u javnom sektoru Srbije, pa se logično postavlja pitanje na osnovu kakvih parametara su do sada pravljeni fiskalni planovi i planovi za reformu javnog sektora".
"Međutim, najavljene mere izazivaju bojazan iz najmanje dva razloga. Prvi je činjenica da je proces privatizacije do sada bio prožet raznim sumnjama, koje su u nekim slučajevima već pretočene u optužnice, kao i nedovoljno snažnom kontrolom ispunjavanja obaveza", ističe se u saopštenju.
"Transparentnost" poručuje da, pošto nijedan propis koji se odnosi na tu oblast nije izmenjen, rizici koji su postojali za ranije privatizacije postoje i sada.
Pošto će, prema najavama iz Vlade, vlasnička transformacija da se odvija i kroz javno - privatna partnerstva, "Transparentnost" podseća da ovaj postupak nosi sa sobom još veće rizike od korupcije, i da je kod njih čak i elementarna javnost podataka nezakonito ograničena Pravilnikom koje je Ministarstvo finansija donelo ove godine.
"Drugi, mnogo veći problem, jeste to što je tokom rekonstrukcije Vlade doneta odluka o pretvaranju dugova jedne privatne firme u državni udeo u vlasništvu i što nema nikakve zakonske garancije da ova ili neka buduća vlada neće ponovo 'podržaviti' već privatizovana preduzeća ili doneti arbitrernu odluku o tome koje će gubitaše spasavati, a koje ne, nekim novim tajnim ili javnim 'zaključkom'", navodi ta NVO.
