Izvor: Blic, 26.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rđavom i dlake smetaju
Postoje filmovi koje na TV-u čekam sa nestrpljenjem, zbog određenih likova na koje se ložim. Pa tako, onomad, jedva dočekah film sa Ričardom Girom. Kad, pojavljuje se mlad, šiljast i golobrad momčić, tamne kuždrave kose, žmiravih očiju, ni nalik onom Giru koji Priti-vumen i mene, žestoko pali svojom muškošću, podcrtanu borama i prosedom kosom. Kud ne pustiše matorog Gira, nego ovog mladog, upitah se i brže-bolje odustadoh od gledanja filma, da ne srušim iluziju o svom idolu. Sutradan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u isto vreme i na istom kanalu - Robert Redford. Zavalim se udobno u fotelju, srećna što ću naredna dva sata biti u društvu čuvenog lepotana. Kad, pojavljuje se moj omiljeni glumac - zbrčkan, isfrangan i nešto bubuljičav, ko da je u pubertetu. Omatorio, sparušio se, ni traga od onog negdašnjeg sjaja. Svašta, pomislim, što ne pustiše mladog Redforda, već ovog fucnutog!? Pa, u Getsbija sam ćorila više nego njegova Dejzi. Ovi iz televizije me zezaju, hoće da mi ogade sve likove. Nije fer, pomislim i zavrnem dugme na TV-u. I, jedva dočekam film sa Džeromi Ajronsom. On mi se dopadao i kao mlad, dopada mi se i sada, u zrelim godinama. Tu nema omaške, pomislim i zavalim se udobno, da malo naparim oči. Ali, ne mogu da verujem - čuveni lepotan pojavljuje se sa brkovima i bradom! Koji će njemu ove dlake na licu, baš izgleda kao kreten. I opet isključim TV, ali uključim u priču svoje ogledalo, da proverim, jesam li ja baš toliko dobra riba da mogu toliko da izvoljevam. Posle onoga što sam u ogledalu videla, više ne zanovetam – sve što na TV-u puste, gledam sa zadovoljstvom.
