Izvor: Politika, 07.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rđa nikad ne spava
Magičnom se napokon ukazala čast da porazgovara sa ministrima
Činjenica života: ako Magičnom ponude kolumnu u "Politici", to znači samo jedno: da će prvi put u svojoj tračerskoj karijeri Magični napisati provladin tekst!
Barem junaka za takav pristup ne manjka...
Budući opsednut novcem, sasvim je prirodno da guverner Jelašić bude prvi na mom spisku za počasni prijem... Eh, Jelašić! Taj krstaš dinarski u čijim venama teče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Konvertibilna Morava. Osvedočeni borac protiv keš-treš lobija i dužničkog ropstva. Nepotkupljivi stručnjak koji se nije libio da uzme pozamašni kredit, sa plivajućom kamatom, a sve sa ciljem da postane insajder u monetarnim eskadronima i tako raskrinka nedobronamernu logiku kojom se rukovode inostrane banke prilikom navlačenja domaće klijentele na bingo-pozajmice.
Moja zapažanja osokoliše guvernera, te se unese u tumačenje svoje misije povišenim tonom. Zakle mi se, a nisam ga terao, da ovde neće proći ni argentinski, ni rumunski scenario. I još mi dodade kako Dedinje nikad nije bilo albansko. Čuvši ovu sekantnu misao, pogledah ga zbunjeno, a guverner mi odsečno reče da se zapitam ko sve može da stoji iza stranih banaka koje se šepure kod nas kao da su ispostava Crvenog krsta i Vojske spasa. Kada ga zapitah ko, u stvari, stoji iza njih, Jelašić samo odrečno zavrte glavom i tužno prošapta kako mi ne bi glava još dugo ostala na ramenima. "A ti si, Magični, potreban dinaru barem koliko i dinar tebi", izjavi guverner, i ja smesta razumedoh njegove razloge za konspiraciju.
Sledeći na listi za pomilovanje i odlikovanje beše ministar Lončar, Vojin univerzalni alter ego. Edukativni revolucionar koji je od Bolonjske deklaracije napravio Bulonjsku šumu, kako bi prosvetnim radnicima povratio pravednički gnev i tako rešio problem dobrovoljaca za fizičku odbranu Kosova od pregovaračkih sila. Na moju pohvalu, Lončar zabrinuto klimaše glavom, uz komentar da mu mondijalistička klika – ukorenjena u predavačima samozvanog "građanskog vaspitanja" – uporno ometa proces pretvaranja nastavnih veća u nacionalna veća. A što je neophodno zarad odbrane srpskih svetinja u čitankama i udžbenicima istorije, geografije i biologije. Na moje insistiranje da saznam o kojim odmagačima se tu radi, ministar Lončar mi samo kratko reče da neće da me ima na savesti – kada već ne može da me ima u nastavnom programu!
Priznajem, bejah već dobrano zbunjen kadli me susrete ministar Šutanovac, te ja ponovo zablistah. S razlogom. Napokon mi se ukazala čast da porazgovaram sa ministrom koji je već celu Srbiju uveo u NATO, a da to neke njegove kolege u vladi i ne znaju! Da ne spominjem Pakt za spokojstvo, čiji smo pokazni članovi! Sa osmehom je primio moje divljenje, ali onda mu senka pređe preko lica i on mi objasni kako smo uspeli da uđemo čak i u Sanitarni kordon, i da dobijemo na čuvanje uzorke tifusa, tuberkuloze i kolere. Ali, šta vredi toliki proboj u strukture NATO-a, kad moćnici iz farmakološke mafije miniraju njegov trud da dobijemo izolovani virus side. A upravo se za njega naplaćuje najskuplja ležarina, što bi ojačalo naš budžet i uselilo raseljene oficire u pristojne staračke domove diljem Slovenije i Hrvatske. Kada ga upitah ko su ti moćnici koji nam vojničku slavu prljaju, ministar Šutanovac mi strogo naredi da ga ništa ne pitam jer time ugrožavam nacionalnu i ličnu bezbednost. Potom se okrete na visokim potpeticama i ode svojim mučeničkim putem.
I tada me odjednom ošinu istorijska spoznaja. Pa, Vojina vlada ne stiže da uradi mnoge državničke poslove pošto neprestano brine o Magičnom!
U to ime, narode, oprosti im, jer ovi znaju šta rade.
Zoran Ćirić
[objavljeno: 07.09.2007.]
