Izvor: RTS, 11.Apr.2014, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvoj stočarstva u Republici Srpskoj
Mesna industrija Republike Srpske bila je bazirana na velikim prerađivačkim kapacitetima. Mnogi su ugašeni ili rade sa problemima. Istovremeno, zaživeli su manji proizvodni pogoni sa novom modernom tehnologijom i raznovrsnom paletom mesa i prerađevina.
Travnati brežuljci iznad Pala pružaju idealne uslove za razvoj stočarstva. Nenad Lučić odlučio se za ovčarstvo. Sada ima 30 grla. Ovce redovno daju po dva jagnjeta godišnje. Veći deo proda, a deo koristi za proširenje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stada i potrošnju u svom domaćinstvu.
Lučić kaže da drži rase ovaca Pramenke, autohtone ovce.
"To smo uvek držali. Najlepše je meso od njih i vuna. Do sada nismo ništa dobili od države, ako bi dobili mi bi išli da proširimo stado, proširimo objekte, da imamo više jagnjadi, više prinosa", kaže Lučić.
Ovaj deo Republike Srpske raspolaže i proizvodno-prerađivačkim kapacitetima sa zaokruženim ciklusom proizvodnje.
Direktor "Panifleksa" Jovan Pandurević kaže da zahvaljujući sredstvima vlade, imaju podsticaj na svako grlo koje je utovljeno i procent podsticaja gotovog proizvoda koji je okrenut ka izvozu.
Sirovine u ovakvim sistemima stižu sa sopstvenih farmi, a prerada se obavlja u sopstvenim klanicama sa uvedenim Hačp standardom. Dodatne količine nabavljaju se kod farmera u okruženju.
Tehnolog Sanja Babić kaže da se sve analize šalju u eksterne labaratorije na kontrolu i svaka šarža je kontrolisana, kako sirovina tako i gotovog proizvoda.
"Pored eksternih labaratorija imamo i veterinarskog inspektora koji pregleda sirovo meso i prvenstveno se vrši pregled na trihinelozu", kaže Babićeva.
Sirovine u ovoj mesnoj industriji rezultat su ukrštanja tri rase svinja, jorkšira, pijetrena i duroka. Krmače u proseku prase 16 prasadi. Gotovi kačeni-suhomesnati proizvodi, fermentisani i trajni sušeni, na tradicionalan način uglavnom završe na inostranom tržištu.
