Izvor: Blic, 24.Feb.2010, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvoj Beograda zavisi od mostova
Beograd je lep grad koji gradi svoj izgled, vizuelni identitet, sasvim poseban i autentičan na različitim slojevima urbane matrice i arhitekture nastalim kroz dva protekla veka. Beograd su gradili Turci, Austrijanci, posle su dolazili arhitekti iz raznih zemalja, pa su se domaći arhitekti školovali u Beču, Pragu, a posle Prvog svetskog rata u prestonici je izražen uticaj ruskih arhitekata.
Nakon toga, sledi prihvatanje moderne arhitekture. Sve zajedno, učinilo je Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izuzetno zanimljivim i atraktivnim - priča Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta.
Šta je ono što vam se u prestonici ne sviđa?
- To su divlja naselja koja su nastala sasvim stihijski oko grada, bez planova i bez ikakvog koncepta i kontrole. Ti prostori su prostraniji od samog grada i u suprotnosti su sa urbanom slikom koja je stvarana dva ili tri veka. Prekinut je kontinuitet nastajanja grada u jednom relativno kratkom periodu, tridesetak godina, ne više, i time je poremećen urbanitet gradske slike. Ljudi su gradili naselja, doneli su odasvuda svoje kulturne modele i utisnuli ih u urbano tkivo Beograda, ne obazirući se na zatečeno. Tako je na agresivan način promenjen autentičan lik grada, postoje, u stvari, dva grada, središte i okolina. Zatim, neuređene obale koje odvajaju grad od reka, čime je ostao neiskorišćen najveći potencijal Beograda. Naravno, postoje i u centru Beograda ružni prostori kao što je, na primer, Slavija. Da se ne nabraja više.
Šta bi moglo da se popravi?
- Popravka grada se ne sastoji samo u izgradnji, urbanoj rekonstrukciji, ulepšavanju pojedinih ambijenata ili rušenju ružnog, to zavisi od ekonomske moći grada, političke stabilnosti, ne samo Beograda već cele države. Isto tako je važno promeniti ili unaprediti kulturni model, obrazac po kome Beograđani žive u gradu i načina njihovog doživljaja okruženja i gradskog ambijenta. Beograđani su veoma različiti, imaju različite potrebe i ne osećaju na isti način pripadnost gradu. Turbulentna i masovna naseljavanja svakih pedeset godina u protekla dva veka omela su formiranje ili ustaljivanje zajedničkog, beogradskog kulturnog modela po kome bi se učvrstila veza grada i građana. Delovanjem države putem zakona i njihovim sprovođenjem, ali i obrazovanjem građana, moguće je popraviti stvari. Za to će biti potrebno mnogo vremena, ali to treba činiti uporno i dosledno. Dalje, izrada održivih urbanističkih planova koji prepoznaju situaciju i reaguju na nju, odgovaraju na savremene potrebe građana uzimajući u obzir očuvanje prostora za vreme koje dolazi. Tu je posebno važno da pri planiranju javnost ima zaista jaku ulogu i da planeri i gradska uprava reaguju na taj izazov, dobar primer je slučaj platana na Bulevaru.
Koji je najveći arhitektonski promašaj u prestonici?
- Promašaj ne postoji, planovi su rađeni uvek u jednom trenutku rešavajući tekući problem na najbolji način u tom trenutku. Plan se zatim iz raznih razloga, političkih, ekonomskih, usled društvenih promena ne realizuje, ali opstaje i sputava. Problem je nereagovanje na promenjenu situaciju i novo razumevanje događaja u gradu. Ipak, kao primer, moglo bi se u tom smislu reći da je stanica Prokop planerska greška jer je smeštena usred grada na nepristupačnom mestu, liči na ostrvo, a može postati promašaj ako se gradnja nastavlja po istoj, nekoliko decenija staroj ideji iako su se uslovi, potrebe i mogućnosti, u urbanoj matrici bitno izmenili, pa je promena plana neophodna. Promašaj ne može postojati ukoliko je planiranje kontinualno.
Šta je to što je u Beogradu dobro urađeno?
- Izgradnjom na Novom Beogradu, praktično revitalizacijom matrice grada spavaonice građene u drugo vreme, iskorišćena je mogućnost da se aktivira ranije ulaganje u infrastrukturu i stvori značajan gradski centar. Dobar primer je zato što je uočen potencijal prostora i na odgovarajući način je iskorišćena mogućnost, urbanistički plan je pravovremeno reagovao na nove potrebe.
U kom smeru treba da ide budući razvoj prestonice?
- Budući razvoj je moguće zasnivati na saobraćaju, izgradnji mostova, izgradnji na obalama Save i Dunava, revitalizaciji i prenameni industrijskih zona i uređenju divljih naselja. To su akcije potvrđene u generalnom planu i traju, događaju se i ostvaruju u skladu sa mogućnostima koje poseduje Beograd. Treći Beograd na drugoj obali Dunava, promovisan na Venecijanskom bijenalu u vreme gradonačelnika Nenada Bogdanovića, veoma je značajan poduhvat koji otvara nove mogućnosti za izgradnju i razvoj grada i dobro je što se na ovom potezu radi u kontinuitetu. U centralnoj zoni Beograda ostalo je nekoliko pozicija koje su neuređene - Slavija, Trg Republike, prostor iza hrama Svetog Save, park na Terazijskoj terasi. To su mesta gde je potrebno neprekidno raditi, očito da izrada plana u ovom slučaju nije dovoljna.
Šta je posebno što identifikuje grad u odnosu na svet?
- Beograd je na sasvim posebnom mestu, na ušću dve moćne reke i morfologija terena na kome je grad identifikuje gradsku sliku kao posebnu i jedinstvenu. Geografija Beograda, Kalemegdan na ušću i Ratno ostrvo, beogradski greben, Vračar, padine ka Savi i Dunavu potencijali su koji mogu afirmisati grad kao svetski jedinstven artefakt. Sve drugo što se danas koristi za promociju Beograda, mladi stručni ljudi koji znaju jezike, zabava, noćni život, festivali, opušteni način života, u domenu je pozitivnog komunikacionog potencijala grada, i to svakako treba unapređivati, ali je prolazno, može izaći iz mode. Ipak je morfološka slika Beograda motiv za stvaranje brenda.
