Izvor: Blic, 04.Jan.2010, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvlačenje otetog
Razvlačenje tuđe imovine, započeto 1945. godine, još uvek traje. Ako su po završetku Drugog svetskog rata na meti bili bogati ljudi čije su kuće i imanja nasilno promenili vlasnike, danas je na delu bestidno gloženje oko imovine koja je stečena otimačinom.
Primer takvog ponašanja imali smo upravo ovih dana kada je - posle dugog sudskog natezanja - vila u Beogradu pripala JUL-u.
Nameće se odmah pitanje kako je ta "interesna zajednica", koja je više upamćena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao grabežljiva sekta nego kao politička organizacija, zaradila velelepnu vilu. JUL je, dobro je poznato, masovno proizvodio "izdajnike" i "neprijatelje", ali nije ništa radio i gradio. Za pravog vlasnika vile Vladu Ilića dobro se, naprotiv, zna da je svoju imovinu stekao radom. Iako je bio jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, umro je u najvećoj bedi, bez igde ičega. Uprkos tome što je sudskom odlukom rehabilitovan, čime je postala ništavna presuda vojnog suda iz 1945. godine o konfiskaciji imovine, njegovi pravni naslednici nisu uspeli da je povrate. Kao i mnogi drugi sa istom sudbinom. Moglo bi se još razumeti da je u odsustvu zakona o restituciji, zbog komplikovanih pravno-imovinskih odnosa, teško raseliti stanare stambene zgrade. U ovom slučaju, naprotiv, reč je o vili koja se koristi u profitabilne svrhe ili za račun pokreta koji je, kao i njegovi prethodnici iz 1945. godine, nije stekao već oteo. Ako je za pravog vlasnika, koji je umoren proganjanjem i bedom, kasno za pravdu, zbog čega ona izostaje i za njegove naslednike? Zbog čega se do usvajanja zakona o restituciji ne uvede zabrana raspolaganja konfiskovanom imovinom? Ili se pak nekom žuri da se zatru tragovi otetog tako što će se još jednom razvući i prodati.
