Izvor: Blic, 05.Feb.2011, 00:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvijena nova metoda ranog otkrivanja sepse
LAJPCIG - Istraživači sa Instituta Fraunhofer kog Lajpciga razvili su novu metodu kojom se sepsa otkriva neuporedivo brže - oni koriste nanometarske čestice oksidovanog gvožđa.
Sepsa nije bolest prošlosti. Ovaj vid trovanja krvi veoma je čest i u razvijenoj zapadnoj Evropi, dok je u siromašnim zemljama prava pošast. U Nemačkoj godišnje 60.000 ljudi umre od trovanja krvi. Mnogi među njima umiru od sepse koju neretko zarade baš tokom zahvata u bolnicama. Kada se sepsa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ustanovi, šanse za preživljavanje su svedene na 50 odsto, prenosi "Dojče vele".
Polovina obolelih umre, a glavni razlog je to što se sepsa kasno dijagnostifikuje pa je i tretman gotovo nemoguć. Ali, metoda koja podrazumeva nanometarske čestice oksidovanog gvožđa mnogo je efikasnija.
"Pomoću magneta pomjeramo čestice kroz krv nekoliko minuta. Tako možemo da pronađemo i izolujemo bakterije i viruse", ističe doktor Dirk Kulmajer sa Instituta za imunologiju.
Novi sistem naći će se u širokoj primeni za dve godine, a dotada će istraživači sa Fraunhofer instituta pokušati još da ga unaprede.
Oko 30 vrsta bakterija i sedam vrsta gljivica koje izazivaju sepsu nisu prirodno namagnetisane. Ali, postoji način da se privuku. Naime, čestice gvožđa prevlače se tankim slojem plastike i zatim takozvanim funkcionalnim slojem. To mogu biti, recimo, antitela koja vezuju određene bakterije, među njima i opasne stafilokoke i druge patogene koji mogu da izazovu sepsu.
Tako povezane sa česticama gvožđa, bakterije se provode do jedne plastične karte, veličine obične kreditne kartice. Ova specijalna karta ima 12 komora koje su povezane minijaturnim kanalima. U komorama se klice rastvaraju, a onda se njihova DNK umnožava posebnim postupkom.
"Na čestice kopiramo DNK bakterija, virusa ili gljivica - i to samo one sekvence koje su specifične za ove patogene. Konačno, na osnovu tih kopija može mnogo da se sazna. Zapravo, možemo da analiziramo celu bakteriju", ističe Kulmajer.
Tako je moguće vrlo rano otkriti sepsu - već kada se u krvi bolesnika nađe stotinjak bakterija. Starije metode otkrivaju bolest tek posle dva dana, kada se bakterije razmnože, a to je često prekasno. Sistem sa magnetima omogućava da se iz uzorka krvi genetski kod kopira za nekih pola sata. Sve se završava u poslednjoj komori čipa.
"U ovoj, poslednjoj komori postavljeni su različiti takozvani 'hvatači’ koji su specifični za svaku vrstu patogenih tela koja mogu da izazovu sepsu", kaže Kulmajer.
