Izvor: Politika, 21.Feb.2011, 11:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Razvijena mreža sećanja

Obeležavajući svoj jubilej, deset godina rada, Galerija Artget Kulturnog centra Beograda koncipirala je program u znaku izbora izložbi i umetnika koji su aktivno učestvovali kao umetnički direktori u kreiranju programa ove specijalizovane galerije posvećene mediju fotografije.

Deo ovog koncepta, neka vrsta rekapitulacije decenijskog delovanja, jeste i izložba fotografija Goranke Matić u izboru Jovana Čekića. Umetnički nepretenciozan i dokumentaran u svojoj suštini, ovaj izbor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već naslovom „Mreža sećanja” predstavlja razvijenu vizuelnu sagu (više privatnog, manje javnog) o vremenu, ljudima, situacijama čiji je učesnik i svedok sama umetnica.

Zajedničko je da su ovih 200 fotografija u prethodnoj deceniji poslate mejlom, u različitim prilikama i za različite potrebe. Za Čekića je upravo čin elektronskog slanja fotografija bio osnovni kriterijum jer on u njihovim putanjama otkriva mreže aktuelnih i virtuelnih prijatelja.

Danas, u eri digitalne slike koju svako proizvodi ili nosi u svom mobilnom telefonu i opcijom elektronske pošte šalje vizuelne poruke gde god, ova vrsta umrežavanja projektuje se kao socijalni fenomen doveden do zasićenja ali je i opšte mesto u svakodnevnoj poslovnoj ili privatnoj komunikaciji.

Goranka Matić je kroz vlastitu umetničku praksu tokom tri decenije gradila profesionalnu etiku i estetiku pozicionirajući se u mediju fotografije između hroničara, žurnaliste i umetnika, što je zavisilo od okolnosti kao i da li radi za novine i magazine (Džuboks, Start, Vreme, Politiku) ili fotografiše kultne muzičke rok aktere (Idoli, Ekatarina) ili realizuje projekat „Dani bola i ponosa” koji je neposredno promovisao njene rukopisne odlike.

Naime, iniciran Titovom smrću, on je potencirao u aktuelnoj fotografskoj produkciji angažovani stav dokumentariste koji izabranim kadrovima ističe osećanje tragikomičnog, apsurda i estetiku kiča. Sa idejom da istakne ono najbolje u ličnosti ona se, radeći portrete umetnika, sećala svog uzora Sesil Bitona, jednog od dvorskih fotografa britanske Krune. A kruna njene karijere su relevantne nagrade – Politikina, Oktobarskog salona…

U jednom intervjuu, na pitanje o karijeri, Goranka Matić je odgovorila: Ne, nisam ja rušila ništa, nikakve tabue. Sve je to deo ličnosti – kakva si osoba, tako i radiš. Ovaj simptomatični odgovor je u njenom slučaju apsolutno tačan. Neposrednost, jednostavnost u komunikaciji, profesionalnost, lični šarm, oslobođenost od sujete, senzibilitet žene i razumna emotivnost mogu se sagledati u njenom radu koji je medijski klasičan i u kojem nema ulepšanog sveta ali ima odnegovanog osećanja za prizore.

Upravo izbor „Mreža sećanja” nosi naglašen autorski pečat umetnice, njene privatne ličnosti, jer kao mali rezime spontanog beleženja situacija i događaja postaje nepregledni foto-narativ porodičnih, prijateljskih i drugih skupova i proslava čija neformalnost dokumentuje socijalni milje građanske klase.

Ljiljana Ćinkul

objavljeno: 21.02.2011.

Nastavak na Politika...