Izvor: RTS, 10.Jun.2012, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvijanje domaće ekonomije bez MMF-a
Srbiji treba sopstveni razvojni model, umesto saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom, izjavio ekonomista Zoran Popov. Istorija puna primera, gde je prekid saradnje bio pozitivan podstrek ekonomiji, navodi Popov.
Ekonomista Zoran Popov smatra da Srbija treba da nađe sopstveni razvojni model, umesto nastavka saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Iskustvo je pokazalo da su zemlje koje nisu sarađivale sa MMF-om ostvarile izvanredne rezultate, poput Slovenije, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Češke i Slovačke, pa je ekonomska situacija u tim zemljama neuporedivo bolja nego kod nas, navodi Popov, za agenciju Tanjug.
Prema njegovim rečima, u novijoj istoriji ne postoji nijedan primer da je MMF doprineo brzom razvoju neke od zemalja u svetu, već se to dešavalo upravo bez uplitanja Fondu razvojnu politiku jedne zemlje.
"Fond preporučuje Srbiji da štedi, da otpušta višak radne snage, smanjuje zarade u javnom sektoru i penzije, što će dovesti do pada agregatne tražnje u zemlji, poslodavci će smanjiti proizvodnju i početi da otpuštaju višak zaposlenih, tako da će ekonomska situacija biti još lošija", kaže Popov.
Ukoliko Srbija uspe da privuče 10 milijardi evra kapitala i to investira, ukupan domaći proizvod (BDP) zemlje bi porastao sa 30 milijardi evra na 60 milijardi i javni dug bi pao sa 45 na oko 30 odsto BDP, objašnjava Popov.
Prvo poljoprivreda, potom industrija
U Srbiji je važno da što pre počne obnavljanje poljoprivrede, a potom i industrije, smatra Popov. Zagovornici saradnje sa MMF prete "sudnjim danom" i tvrde da prekid saradnje Srbije sa tom međunarodnom institucijom, vodi u glad i siromaštvo, kaže on.
Činjenica je da nijedan od zagovornika te teze nije naveo primer neke zemlje, koja je sarađivala sa Fondom, pa se zbog toga se brzo razvila i ostvarila spektakularne ekonomske rezultate u proteklih 20 do 30 godina, podseća Popov.
Popov smatra da politika MMF nije u funkciji razvoja zemalja sa kojima ima aranžman, već u funciji globalnog kapitala i ukazuje na primere nekih evropskih zemalja koje su počele ubrzano da se razvijaju nakon prekida saradnje sa fondom.
Kao primere Popov je naveo Brazil, Argentinu, Rusiju krajem devedesetih godina, Čile posle svrgavanja diktatora Augusta Pinočea, pa tu državu sada zovu "Skandinavija Južne Amerike".
"Niko ne može da kaže da te zemlje nisu ostvarile izuzetne ekonomske rezultate, kada su prekinule sa neoliberalnom ekonomskom politikom", naglašava Popov i dodaje da u svetu ima 13 do 14 zemalja, koje su se od pedesetih ubrzano razvijale i imale godišnju stopu rasta GDP od sedam i više odsto.
"Nijedna od tih zemalja nije sarađivala s MMF", predočio je Popov i naveo Japan, NR Kina, Indija, zemlje tzv. "azijske tigrove" kao što su Južna Koreja, Tajvan, Hongkong.
Na pitanje kako finansirati rast u slučaju prekida saradnje s MMF, Popov je odgovorio da treba koristiti sve moguće načine, od privlačenja stranih investicija i zajmova, strateških partnera, pa čak i ulaganjem deviznih rezervi i stimulisanjem domaće štednje.
