Izvor: Vesti-online.com, 06.Okt.2012, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razred iz celog sveta
U okviru tradicionalne manifestacije Nedelja strane kulture i Dana evropskih jezika, Kulturni centar Srbije širom je otvorio vrata uz poziv "Uči se srpski". Dvadesetak zainteresovanih, od studenata do penzionera, poletno se okupilo oko Nataše Džigurski-Dubajić, višeg lektora na Sorboni, prevodioca, sudskog tumača i predsednika udruženja Atelje-Slav.
Kamerunke Lujza i Herina Bumso sa profesorkom Natašom
Sricanje ćirilice
Sestre Deniz i Mari
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<
Počelo je slovom A, nastavljeno azbučnim nizanjem, kao prvačići okupljeni horski ponavljaju, malo je zapelo sa slovom R, nije kao francusko, treba ga zakotrljati. Nataša im aplaudira, kao i mnogo puta do završetka prvog časa koji služi za upoznavanje i teče veselo. Može se zamuckivati, zakočiti, nema ocena, nema ustručavanja, ali je problem što Nataša govori samo na srpskom, a prisutnima je novi jezik poput španskog sela.
Zaboravimo rat
- Hoću da učim srpski, hoću da diskutujem sa mojim prijateljem Mikijem. Srbija ulazi u Evropu, bićete naši. Vreme je da se zaboravi rat. Ići ću upoznati Kusturicu, jednog dana ću sresti Đokovića. Hoću da pričamo na srpskom, oni su najbolji ambasadori Srbije - izjavljuje Fransoa Paviza-Šuli de Parmangl.
Profesorka Nataša veruje da će odrasli polaznici brzo savladati tajne novog jezika.
- Kulturni centar u svojoj delatnosti treba da ima i ovakvu ponudu, a ideja je da jedanput nedeljno po dva sata održava kurs srpskog jezika za odrasle. Danas smo se lepo zabavili, prihvatili su igru, razumeli. Francuzi, Kamerunka, Japanka, Španac, Amerikanac.
- Ukoliko se pokaže da ima dovoljan broja upisnika, kurs bi počeo 15. oktobra - saopštava profesorka Nataša.
Polaznik Mišel Šežanjak je pola Francuz, pola Poljak i otkriva šta ga je nateralo na časove srpskog jezika:
- Šest godina sam u ljubavi sa Srpkinjom i to je razlog za moj dolazak ovde, dakle nastavljam i ljubav i jezik.
Sestre penzionerke Mari Jednok i Denis Krevak kažu da su im roditelji Srbi, razumeju srpski, ali se nadaju da će i progovoriti na maternjem.
Verenik Francuskinje Tifani Blok je Srbin:
- Obožavam ga, ići ću u Srbiju, u Planu. Srpski jeste težak, ali je ljubav lepa.
Supruga Amerikanca Aleka Karina je Novosađanka, zato je on čvrst u odluci da će srpski savladati. Pjera Solara je na ovaj čas dovela znatiželja, jer "svaki novi jezik otvara nove vidike".
Pravnik Danijela Jobić je rođena u Boru, a kako se deda u Francusku nastanio 1912. godine privukao je i porodicu.
- Ja sam u Srbiji bila samo jedanput, 1954. godine, Ipak, na srpskom znam da kažem: "Pada kiša. Duva vetar. Dobro jutro. Ti si pijan. Eci, peci, pec, ti si mali zec", ali ne znam da sklapam rečenice. Odlučila sam da potpuno savladam srpski.
Kamerunke Lujza i Herina Bumso su već bile u Smederevu, Valjevu, Kraljevu, Novom Sadu, Zemunu. Lujza čita ćirilicu, piše, srpski dobro govori.
- Zaljubljena sam u Srbiju i Srbe. Pitaju me zašto? Pa, volim te ljude, kontakt s njima, prirodu, hranu. O-la-la, u Srbiji je sve super! Idem opet u oktobru - u dahu prijavljuje Lujza.
A za kraj časa ovaj šarenoliki razred uspeo je sa profesorkom da zapeva "Devojko mala".
Nastavak na Vesti-online.com...
