Izvor: Politika, 12.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razlike u religioznosti
Prema popisu 2002. godine, u Srbiji (bez Kosova i Metohije) živi 83 odsto stanovnika srpske nacionalnosti. Što se tiče verske pripadnosti, oko 85 procenata stanovništva izjašnjava se da su pravoslavne vere. Statistički gledano, prema popisu, kao katolik se izjasnilo oko 5,5 procenata stanovnika, što ukazuje da je stanovništvo katoličke veroispovesti po brojnosti najveća populacija druge vere u Srbiji bez Kosova i Metohije. Broj muslimana, prema popisu, koji se odnosi samo na centralnu Srbiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Vojvodinu, kreće se oko 3,2 odsto, što bi značilo da je islamska populacija po brojnosti na trećem mestu.
Pripadnika judaističke veroispovesti ima, prema popisu, 785 (0,01 odsto), dok izvori iz Jevrejske zajednice kažu da ih je oko 3.000 (Šalom, 2003). Prema izjašnjavanju stanovnika prilikom popisa, postoji deset verskih grupa koje su svrstane u kategoriju sledbenika proorijentalnih kultova, a ukupno ih ima oko 0,01 procenat. "Nije vernik" – kao kategorija izjašnjavanja – pokriva 0,53 odsto stanovništva. Ostalo je nepoznato za 1,83 odsto stanovništva kojoj veroispovesti pripadaju, dok je 2,63 odbilo da se izjasni, prema članu 43 Ustava SRJ.
No, bez obzira na poteškoće da se dođe do sasvim tačnih podataka o broju pripadnika pojedinih veroispovesti, evidentno je da je u Srbiji na severu zemlje najveća populacija druge vere katolička, dok je na jugu to islamska. Mogući međusobni odnosi verskih zajednica na kontinuumu od sukoba do saradnje, često su zavisili i od toga koliko su vernici prožeti religijskim idejama, koliko su ih razumeli i usvojili, koliko su u prvi plan stavili religiozne, a ne nacionalne, političke ili neke druge motive.
Dakle, konfesionalno izjašnjavanje prilikom popisa nije dovoljno da se zaključi da su svi oni koji su rekli da su određene veroispovesti u isto vreme i religiozni. O nijansama religioznosti moguće je govoriti na osnovu empirijskih istraživanja koja upućuju na promene odnosa prema religiji. Prema istraživanju Odseka za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na uzorku od 1.253 ispitanika, na ponuđenih devet modaliteta, odgovoreno je kao što je prikazano na grafikonu uz ovaj tekst.
Ako grafikon detaljnije analiziramo, možemo primetiti dve distribucije koje ukazuju da su građani Vojvodine podeljeni u dve grupe: na vernike i na one koji ne veruju. U prvoj grupi religioznost se iskazuje na različite načine, od kojih dominira, možemo slobodno reći u pravoslavnoj veroispovesti, kritički odnos prema svojoj crkvi, kao i to da vernici ne prihvataju sve što njihova vera uči (22 odsto). Drugi po brojnosti su obredni vernici, koji svoju religioznost više iskazuju obredom, više u ponašanju nego u teoriji. Naravno, tu su i vernici skloni dogmatskom mišljenju i prihvatanju svega onog što vera propisuje, što ne isključuje deklarativni karakter ovog stava. Na kraju, izvestan broj vernika (sedam odsto) veruje u Boga iako ne pripada, ili ne želi da se vezuje za neku određenu crkvu ili versku zajednicu. "Verovanje bez pripadanja" u Zapadnoj Evropi je, pak, sve više pravilo nego izuzetak jer je mnogo Evropljana prestalo pripadati svojim religijskim institucijama u bilo kakvom smislu, ali za sada nisu napustili mnoge od svojih duboko usađenih religijskih aspiracija.
U grupi neverujućih nalazi se 18 odsto onih koji nisu vernici, ali se pridržavaju verskih običaja svoga naroda. Ponekad zavara spoljašnja forma pa se učini da je i ovde reč o vernicima; međutim, u religijskoj samoidentifikaciji oni za sebe kažu da nisu vernici. Ima neverujućih koji uvažavaju versku pripadnost drugih (11 procenata), onih koje religija ne zanima (tri odsto) i onih koji su protivnici svake religije (jedan odsto). Zanimljivo je uočiti da je 13,5 procenata muškaraca u odnosu na dva odsto žena u kategoriji onih koji nisu vernici i religija ih ne zanima. Takođe, među protivnicima svake religije ima znatno više muškaraca (1,9) nego žena (0,2 odsto).
Ako spojimo kategorije religioznosti onih koji prihvataju sve što njihova vera uči, onih koji se pridržavaju običaja svoje vere i selektivnih vernika, onda je 60,8 odsto ispitanika u Vojvodini religiozno. I druga istraživanja (Radisavljević-Ćiparizović, 2002) ukazuju da je religioznih u Srbiji oko 60 procenata. Pošto je reč o pretežno pravoslavnim vernicima, navodim istraživanje javnog mnjenja koje je rađeno u Grčkoj, u oblasti Atine, Pireja i okoline u oktobru 1979, i ponovljeno u maju 1980. godine. Utvrđeno je da je otprilike 60 odsto stanovnika religiozno i da ide u crkvu, često ili retko.
Dakle, ako bismo pokušali da na osnovu empirijske građe napravimo diferencijaciju religioznosti, rekli bismo da se ona iskazuje u formi obrednog, dogmatskog i kritičkog stava, koji se manje ili više raslojavaju sa odnosom prema crkvi ili prema Bogu. Osobe koje nisu sigurne da li su religiozne ili ne, iz pozicije agnostičkog stava ili iz psihološke ambivalentnosti, ponekad se nazivaju pokolebanim vernicima. Međutim, danas je više prisutan pokoleban ateistički stav jer se "naučni pogled na svet" sve više zamenjuje teističkim ali i panteističkim.
Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
[objavljeno: ]
