Izvor: B92, 08.Nov.2014, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razlike u Nemačkoj i posle 25 god.
Istorijska je ironija da posle tolikih želja i napora da se zemlja ujedini, ni 25 godina nije bilo dovoljno da se ujednači istok i zapad Nemačke, kaže Visković.
Profesor FPN-a i nekadašnji ambasador u Berlinu Ivo Visković je, gostujući u Vestima B92, rekao da se ta nejednakost ogleda u životnom standardu ova dva dela države, da je ostala razlika u zaradama, a da su penzije na istoku niže za oko 15 odsto u odnosu na one na zapadu.
Visković je podsetio da je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << istočni deo finansijski pomagan, da je naročito Vlada bila izdašna po pitanju Berlina, ali da je i to prestalo.
Kako je naveo, primetno je da među ljudima postoje podele na one sa istoka i sa zapada, a da "zapadnjaci" u svom ponašanju pokušavaju da diskriminišu ljude sa istoka.
Ja volim da kažem da postoje dva termina 9/11 , jedan je 11. septembar i napad u SAD, a drugi su svi pomalo zaboravili, kaže on. Visković naglašava da se ovog prvog 9/11 (9. novembar) desila značajnija promena međunarodnih odnosa, jer je promenjena čitava posleratovska arhitektura.
Na pitanje da li se ono što se desilo po pitanju krize u Ukrajini, zapravo može porediti sa Hladnim ratom, kaže da Nemačka, zbog pouka iz prošlosti, vodi jednu opreznu, ali mnogo moćniju politiku nego što je bila ona pre ujedinjenja.
Ipak, naglasio je, Nemačka nije uzročnik postojećih zategnutosti. Do izražaja dolaze dve strane: SAD koje prate EU, pa i Nemačka, i Rusija, dodao je.
Srbija je shvatila promenjeni odnos snaga, mi imamo intenzivne odnose sa Nemačkom, oni su poboljšani i intenzivirani, na moje veliko zadovoljstvo, rekao je Visković.
Kaže da se vidi da je Srbija uspela da se izbori za jedan bolji tretman u odnosima sa Nemačkom, što se vidi, kako je rekao, po intonaciji i po posetama poslednjih meseci.
Sledeće godine Srbija preuzima predsedavanje OEBS-om. Na pitanje kolika je korist od toga, a kolika je glavobolja, Visković kaže:
"Više je glavobolja... Prednost je u prestižu, imaćemo i više prisustva u medijima, ali od nas se dosta očekuje... Mi moramo da rešimo kvadraturu krugu, koju do sada niko nije uspeo da reši", zaključio je profesor Visković.
