Izvor: Politika, 19.Maj.2009, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Razlike ostaju – sarađivati se mora

Tadić: Srbi u Crnoj Gori ne treba da budu manjina. – Vujanović: Uskoro će biti prevaziđene i razlike u odnosu dvojnog državljanstva

Prva zvanična poseta crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića Srbiji od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, među novinarima juče prozvana „štih probom” za Džozefa Bajdena (američkog potpredsednika koji sutra dolazi u Beograd), započeta je najavom skorog povratka crnogorskog ambasadora u Beograd. Dvojica predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su posle jednočasovnog razgovora zatvorenog za javnost saopštila da razlike u stavovima dve države u vezi sa pitanjem statusa Kosova i Metohije ne treba da budu prepreka za jačanje veza dve zemlje koje, kako je naglasio Vujanović „treba da budu dve najbliže zemlje u međunarodnoj zajednici”.

Posle ove posete, kako je rekao crnogorski predsednik, odnosi dva suseda trebalo bi da krenu uzlaznom linijom, tim pre što su, kako je naveo Vujanović, oba predsednika „pristalice formule” da odnosi dve države treba da budu primer dobrih odnosa, ne samo u regionu, već i u Evropi i međunarodnoj zajednici.

Predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da, i pored različitih stavova o Kosovu, dve države moraju raditi na očuvanju identiteta i srpskog i crnogorskog naroda na svojoj teritoriji.

„Za Srbiju nije prihvatljivo da Srbi u Crnoj Gori budu manjina, već moraju biti autohton narod, kao i Crnogorci u Srbiji”, naglasio je Tadić.

Izražavajući zadovoljstvo zbog toga što su dve države potpisale niz bilateralnih sporazuma Vujanović je, obraćajući se novinarima, istakao da očekuje da će uskoro biti prevaziđene i razlike u odnosu dve države prema pitanju dvojnog državljanstva. Dvojica predsednika istakli su da je u razgovorima izražena dobra volja dve države za saradnju na rekonstrukciji pruge Beograd–Bar, a na pitanje novinara šta koči realizaciju ovog projekta za koji su „dobru volju” dve države iskazale još pre dve godine, predsednik Srbije kratko je odgovorio: „Novac”. Za takav projekat, dodao je Vujanović, ni Srbija ni Crna Gora nemaju novac.

Prioritet dve zemlje, kako su istakli njihovi predsednici, jesu evropske integracije i Srbija i Crna Gora će u tome sarađivati i jedna drugu podržavati.

Posle polusatne konferencije za novinare na kojoj je manje-više rečeno da razlike oko spornih pitanja nisu prevaziđene, ali da će se dve države okrenuti tačkama oko kojih nema sporenja, predsednik Crne Gore nastaviće svoju trodnevnu posetu Srbiji tokom koje je najavljena poseta Lovćencu, selu u opštini Mali Iđoš koje ima 60 odsto crnogorskog življa i u kome je sedište Udruženja Crnogoraca „Krstaš” koje je prošle godine napravilo crkveni odbor Crnogorske pravoslavne crkve.

Poseta koja se „poklopila” s visokorizičnom posetom (bezbednosnim rečnikom kazano) američkog potpredsednika iskomplikovala je zadatak i mnogim novinarima koji su imali zadatak da isprate Vujanovića na trodnevnoj turi po Srbiji.

„Kako ćemo do Lovćenca, hoće li nas pustiti?”, raspitivale su se kolege aludirajući na najavljene neviđene mere obezbeđenja.

„Hoće li garda da čeka i Bajdena?”, pitamo gardiste koji su „okitili” palatu Srbije. „Hoće”, kažu, „biće sve kao za Vujanovića”.

Dakle, špalir uparađenih vojnika kojima je komandant pred dolazak predsednika Crne Gore po nekoliko puta nameštao šapke i opasače. Par vojnika u maskirnim uniformama netom pred izlazak predsednika Srbije pomeli su crveni tepih. Po obavljenom zadatku sa metlama u rukama odmarširali su negde u zgradu. Izlazi Tadić, za njim Vuk Jeremić, Tadićev šef kabineta Miodrag Rakić i ostali iz „naše” delegacije. Žena iz protokola ih postavlja na mesto na kome treba da budu predstavljeni Vujanoviću, dok Tadić odlazi do fontane da sačeka gosta. Zagledan u fontanu čeka nekoliko minuta, tu ga saleću fotoreporteri, on im prilazi i moli da ga ne snimaju. Utom stiže konvoj crnih limuzina, mislimo Vujanović, ali ne. Izlazi ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Lutovac sa svojom „svitom”, Jeremić i Rakić mu na brzinu prave mesto u ekipi za doček.

Stiže i Vujanović. Dvojica predsednika se pozdraviše, malo slikanja, onda obaviše smotru garde pa kroz špalir novinara uđoše u zgradu Palate Srbije.

Jeremić, malo kasni, požuruje ga žena iz protokola, malo je stroža prema ostalima.

– ’Ajde, Mlađo, požuri – obrati se nestrpljivo plavuša Mlađi Đorđeviću, Tadićevom savetniku za Kosovo i Metohiju i crkvu.

Mlađa požuri.

Za Mlađom i novinari koje posle slikanja predsednika za stolom u srdačnom razgovoru, kako se to kaže, opet vratiše u „salu za medije”.

Dve vrste obezbeđenja u palati, Dačićevi „mupovci”, od kojih neki na reveru nose značke – male „lisice” i Tadićeve „kobre” razlikuju se po odeći.

– Vidiš, oni ne nose kravate. To su ti vojnici, samo u civilu, „kobre”, oni idu sa Tadićem – objašnjava policajac čiji gard je „pao” čim se ustanovilo da sa pojedinim novinarima ima isto poreklo. Dok „zemljak” objašnjava ko je ko i ko šta radi, dvojicu gardista koji treba da čuvaju stražu pored zastava dve države poručnik, kako kaže, uči kako da stoje.

– Malo levo, ovde kod linije stani, možeš dok ne dođu malo nogu da pustiš, kad dođu, mirno. I malo spusti bradu, nemoj tako visoko – kaže jednom od njih.

– Ovaj je bliže crnogorskoj zastavi – cinkarim onog levog.

– A nije Crnogorac, nego ovaj drugi – šali se i poručnik.

– Pa što ih ne zamenite? – predlažu novinari. – Što ovaj Crnogorac ne stoji iza crnogorskog, a ovaj iz Čačka iza srpskog predsednika?

Posle malo razmišljanja odustajemo od predloga shvativši da je i srpski predsednik poreklom Crnogorac. Poručnik ćuti, neće više da se šali.

Dragana Matović

[objavljeno: 19/05/2009]

Nastavak na Politika...

NaDlanu.com: Za utorak, 19. maj 2009. godine