Izvor: Politika, 19.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Različiti oblici mobinga
Diskriminacija i maltretiranje zaposlenog mogu da se jave u različitim oblicima, i nisu odmah vidljivi. Savremeni uslovi poslovanja zahtevaju drugačija pravila ponašanja, što se obično reguliše kodeksima, koji mogu da sadrže i odredbe koje su naizgled usmerene na neko određeno pravilo ponašanja, a u suštini su paravan za poslodavca da u svakom trenutku može zaposlenom da stavi na teret neki propust, i izrekne mu opomenu pred otkaz ili rešenje o otkazu.
U tim slučajevima, svaka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i najmanja greška tretira se kao povreda radne obaveze i radne discipline; očekuje se da zaposleni budu nepogrešivi automati, koji će se zadovoljno smeškati klijentima, bez obezbeđenja potrebnih uslova za rad, stimulisanosti za posao povećanjem plate ili napredovanjem u poslu, kao nagrada za dobar rad i korektan odnos sa klijentima. Umesto toga, stoji pretnja kažnjavanjem i otkazom. Takav rad pod psihičkom presijom nije stimulativan i dovodi do stresa.
Ponižavanje i šikaniranje na radnom mestu zaposlenog koji se ne uklapa u uobičajene standarde može da uzrokuje i takvo psihičko oštećenje zdravlja koje može da dovede i do smrti. Na primer, zaposleni koji ima ličnih problema ne nalazi razumevanje u radnom okruženju i utehu nalazi u alkoholu. Zbog toga doživljava dalja šikaniranja od strane pretpostavljenih, i ubrzo to konzumiranje prerasta u bolest zavisnosti, što dovodi do daljeg maltretiranja na poslu, premeštaja na drugo radno mesto, neodgovarajuće, i prevremenog prinudnog penzionisanja.To zaposleni često ne može da podnese, psihički i fizički propada, što na kraju dovodi do smrti. Ovo je samo jedan primer prikrivene diskriminacije.
I iznošenje ličnih podataka zaposlenog trećim licima ili drugi način zloupotrebe i korišćenja ličnih podataka o zaposlenom predstavlja pritisak na zaposlenog ili omalovažavanje njegove ličnosti.Takođe, maltretiranje može postojati i zbog pokušaja ostvarivanja nekog prava iz radnog odnosa, na primer naknada neisplaćenih zarada, naknada za neiskorišćeni odmor, naknada zbog povrede na radu, prava na stan, pa zaposleni ili ne sme da traži sudsku zaštitu zbog pretnje otkazom, ili ukoliko se obrati sudu ili inspekciji doživljava šikaniranje ili dobija otkaz.
Mr Radmila Bosanac
[objavljeno: 20/03/2008]
