Izvor: RTS, 06.Apr.2012, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Različita viđenja sukoba
Nedovršeni konflikt u BiH i njegovo različito viđenje u Banjaluci, Sarajevu, Beogradu i Zagrebu i dalje ostavljaju velike posledice na odnose u regionu. I dalje se raspravlja o uzrocima rata, o tome ko ga je započeo, o zločinima i haškim kaznama, i pre svega - o budućnosti BiH.
Od prvog metka i granate koji su ispaljeni na Sarajevo, od prve do poslednje žrtve, pa do danas, kada u Sarajevu, kako se tvrdi, živi manje od osam hiljada Srba, u odnosu na preko 100.000, koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ih je bilo pre rata, ne prestaju polemike.
I dalje se raspravlja o uzrocima rata, o tome ko ga je započeo, o zločinima i haškim kaznama, i pre svega - o budućnosti BiH. Za žrtve, preživele i njihovu rodbinu, nema mesta za osvetu, niti mržnju.
Stana Ćišić, majka ubijene Irine, kaže da joj se desilo ono najbolnije - a to je da joj je dete ubijeno na rukama. "Ja ne volim koristiti termin da sam izgubila dete, moje dete je ubijeno od snajpera, na kućnim vratima", kaže Stana Ćišić.
Mešanje gena i kultura Bosni je donelo i fantastične, ali i katastrofalne rezultate, kažu naši sagovornici. Ipak, odgovornost za nedovršeni konflikt nije jednaka na svim stranaka.
Bivši glavni urednik TV Sarajevo Nenad Pejić kaže da su 20 godina nakon rata dve osnovne poruke.
"Sve je bolje od rata, treba razgovarati i razgovarati. Druga poruka, bojim se, mora se izvući u Beogradu. Srbija je bila u kontroli vojske i policije i morala bi da izvuče pouku iz činjenice da je išla u rat. I ostali treba da izvuku pouke, ali pre svega Beograd", ističe Pejić.
Sarajevsko viđenje rata u BiH je, za mnoge u Srbiji, crno-belo gledanje na konflikt - niti su sve žrtve samo na jednoj, bošnjačkoj strani, niti su svi zločinci na drugoj, srpskoj.
"To negovanje mržnje prema Srbima nije dobra stvar", kaže istoričar Predrag Marković i dodaje "zamislite Evropu u kojoj bi Poljska stalno napadala Nemačku za zločine u Poljskoj, njihov politički program nije mržnja prema Nemcima".
No, ni u Srbiji ne gledaju svi isto na rat koji je Međunarodni sud pravde 2007. ocenio kao međunarodni sukob, konstatujući da je Beograd u njemu imao aktivnu ulogu.
U Beogradu je, u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava promovisana knjiga o deci žrtvama opsade Sarajeva, aktivisti Inicijative mladih delili su u centru grada, kako su nazvali, "razglednice iz opsade", a "Žene u crnom" su poručile da žrtve rata ne smeju biti zaboravljene.
Na promociji knjige o opsadi Sarajeva rečeno je da Srbija nastavlja sa politikom prema Bosni koja i dovela do rata. Istoričarka Latinka Perović kaže da su još žive ideje velikodržavne ideologije koja sukobljava srpski narod sa regionom. "Ali uprkos tome, srpsko društvo je pluralnije nego što deluje", navodi Perovićeva.
Nekadašnji pregovarači i analitičari, poput lorda Ovena, kažu da haški procesi nisu doprineli pomirenju i istovremeno konstatuju da je evroperspektiva Bosne verovatno najlošija u regionu.
Najviše procesa i presuda i u Hagu i na lokalnim sudovima bilo je protiv oficira i vojnika VRS, dok je protiv Alije Izetbegovića vođena istraga u Tribunalu, ali optužnica nikada nije podignuta.
