Izvor: Politika, 03.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razboj protkan lepotom
Spomenka Zorić jedna je od malobrojnih pripadnika mlađe generacije koji su odlučili da nastave tradiciju starih zanata u Apatinu
Apatin – Spomenka Zorić jedna je od malobrojnih pripadnika mlađe generacije koji su odlučili da nastave dugogodišnju tradiciju starih zanata u Apatinu. Svaki kutak njene radionice ispunjen je raznobojnim materijalima, od kojih tkanjem na razboju, uz pomoć mašte, stvara originalne proizvode. Moderne torbe i šalovi, kao i stolnjaci i staze >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << duginih boja, samo su deo asortimana koji svakodnevno obogaćuje novim idejama. Iako se tkanjem bavi tek godinu dana, Spomenka je već uveliko ovladala tehnikom zanata kojim se nekada bavila i njena baka. Kao i u svakom poslu, početak nije bio nimalo lak.
– Jedna starija žena mi je poklonila razboj, ali o tkanju i tekstilu ništa nisam znala. Završila sam informatičku školu i trebalo je krenuti od nule. Ubrzo sam upoznala čoveka koji mi je objasnio postupak pripreme za tkanje i to mi je znatno olakšalo dalji rad. Ipak, dosta toga sam morala sama da osmislim. Vežbala sam na korišćenoj vuni, nabavila boju i počela da eksperimentišem sa raznim modelima – priča naša sagovornica.
Za materijale uglavnom bira one koji su jednostavni za održavanje i ne kupe prašinu. Obično sama smišlja dezene, u čijem kreiranju, ukoliko to žele, mogu da učestvuju i same mušterije. Proizvode uglavnom prodaje na sajmovima starih zanata.
– U radionici dnevno provedem i po 12 sati i fizički je dosta teško izdržati ovaj ritam. Najteža je priprema za tkanje, kada bukvalno svaka nit na razboju mora da bude jednako zategnuta. U suprotnom, proizvod neminovno izgubi željenu formu. Pri tome najveće opterećenje trpe ruke, pa se ponekad osećam kao ratar na njivi. Samo mi još sunce nedostaje – kroz smešak govori Spomenka.
U poslu joj pomažu roditelji: tata Vladimir je zadužen za "tehničku podršku", dok je mama Mirjana postala pravi majstor za vezivanje prediva.
– I pored njihove pomoći potrebna nam je još jedna radnica jer sve teže stižemo da obavimo sve poslove. Tkanje je izuzetno zanimljivo i kreativno, posebno ako se ima u vidu da svaka faza predstavlja vizuelni doživljaj. Najveće zadovoljstvo mi je kad ugledam gotov proizvod i tada po pravilu dobijam inspiraciju za nove ideje – zaključuje Spomenka Zorić.
Z. Obradović
[objavljeno: 03.09.2007.]
