Izvor: Politika, 02.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razbijanje svih tabua
Ekskluzivna izložba remek-dela iz madridskog muzeja Tisen-Bornemisa
Ove jeseni u bečkom Leopoldu prvi put se može videti kompletna kolekcija slika nemačkog ekspresionizma iz renomiranog madridskog muzeja Tisen-Bornemisa. Oko 130 dela, među kojima 50 ulja na platnu i 80 crteža, grafika, akvarela i skulptura, podeljena su tematski prema grupama i pravcima u ekspresionizmu pri čemu organizatori sa naročitom pažnjom prate hronologiju njegovog nastanka. Sem detaljne hronologije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razvoja dvaju najznačajnijih škola nemačkog ekspresionizma – Plavog jahača i Mosta – na izložbi se mogu videti Impresije i Improvizacije Vasilija Kandinskog, skulpture Lembruka, Barlaha i Kati Kolvic, berlinske Impresije Ernsta Ludviga Kirhnera, anti-ratne grafike Maksa Bekmana, Pejsaži i Primitivizam Hekla, Šmit-Rotlufa i Noldea.
Baron Hans Hajnrih Tisen-Bornemisa koji je od svog oca 1947. nasledio bogatu kolekciju slika starih majstora, tek početkom 1960-ih počeo je da nabavlja dela modernih slikara. Njegova ljubav prema ekspresionizmu nastala je iz interesovanja za umetnost koju su nacisti okslasifikovali kao "degeneričnu" i čija su dela za vreme svoje vladavine masovno uništavali. Izložba u muzeju Leopold se otvara prvim ekspresionističkim platnom koje je kupio – "Mladim parom" Emila Noldea.
Umetnost kao potreba
Tokom četiri decenije, baron je uspeo da stvori najbogatiju privatnu kolekcija umetničkih dela na svetu koju je 1993. otkupila španska država za 350 miliona dolara. U madridskom muzeju Tisen-Bornemisa čija je posebnost ta što dopunjuje kolekciju slika starih majstora iz Prado muzeja i kolekciju moderne umetnosti muzeja Kraljice Sofije, nalazi se više od hiljadu umetničkih dela, uglavnom ulja na platnu, koja prate razvoj evropskog slikarstva od 13. do kraja 20. veka.
Četiri mlada studenta arhitekture Ernst Ludvig Kirhner, Fric Blejl, Erih Hekel i Karl Šmit-Rotluf su 1905. u Drezdenu osnovali umetničku grupu Most. Njihov cilj je bio da se oslobode akademskog stila i društvenih ograničenja na putu ka kreativnoj slobodi. Kirhner je bio centralna figura ovog pokreta kome su se 1906. pridružili Maks Pehštajn i Emil Nolde, a nekoliko godina kasnije i Oto Miler i Bohumil Kubista. Njihova centralna tema su postali pejsaži, slike prirode prema sopstvenim emocijama. Na stil pokreta Most su najviše uticali Van Gog i Fovisti. Paralelno sa interesovanjem za pejsaž, umetnici su razvili duboku fascinaciju prema umetnosti primitivnih naroda.
Primitivizam, koji je više ideologija nego estetički pravac, do ekspresionista je došao manje ekzotičnijim putem – preko drezdenskog etnografskog muzeja. Eksploracija umetnosti primitivnih naroda podrazumevala je pojednostavljeni jezik izražavanja koji je naročito očigledan u duborezima i skulpturama pomenutih umetnika.
Na prvoj izložbi Plavog jahača održanoj u decembru 1911. u Minhenu, prikazano je 49 dela Bloha, Kompendonka, Delonija, Kandinskog, Jablenskog, Marka, Matisa, Makea, Rusoa i drugih. Početkom februara 1912. serija kooperativnih izložbi se održala u nekoliko većih nemačkih gradova. Sa izbijanjem Prvog svetskog rata svi ruski autori su bili prinuđeni da napuste Nemačku, a Make i Mark su poginuli na frontu. Iako je grupa Plavi jahač postojala jako kratko, ispoljila je veliki uticaj na razvoj umetnosti dvadesetog veka.
Od momenta njenog nastanka, boja nije više korišćena za preslikavanje realnosti, već osećanja. Inače, ime "Plavi jahač" potiče od ilustracije Kandinskog za korice istoimenog almanaha iz 1912. U dodatku tekstova iz teorije umetnosti nalazili su se i muzičke skorovi i slike koje su demonstrirale paralele između vizuelne umetnosti, muzike i književnosti. Here Mark i Kandinski nisu oformili novi umetnički pokret sa jasno definisanim statutima.
Apsurdnost ratovanja
Edvard Munk je bio prvi umetnik koji je ranih 1890. formulisao primalne strahove i konflikte u redukovanom i ekspresionističkom slikovnom jeziku. Uz Van Goga, Sezana i Gogena, pretečama nemačkog ekspresionizma se smatraju francuski Fovisti sa njihovim intezivnim paletama boja. Ekspresionisti su takođe bili inspirisani duborezima Švajcarca Feliksa Valotona i simplifikacijom forme i ritmičkim tretmanom površina grafika u art-nuvou, kao i novim pristupima u oslikavanju pejsaža grupa Novi Dahau i slikara okupljenih oko Ota Modersona.
Ekspresionizam je razbio mnoge tabue i doprineo drugačijem shvatanju umetnosti – kreativnost potiče od unutrašnje potrebe za stvaranjem, a ne radi estetike. Takođe je prvi moderni pravac koji se hvata u koštac sa apsurdnošću ratovanja i velikog nacionalnog ponosa, istovremeno pokazujući da su priroda, urbana stvarnost i daleki svetovi od jednako velike važnosti za čovečanstvo.
Izložba traje do 10. januara 2007. godine.
Marina BAUER
[objavljeno: 02.12.2006.]
