Izvor: Glas javnosti, 01.Dec.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ravnopravni smo po stradanju
Jedan od najznamenitijih ruskih književnika Andrej Bazilevski protekle nedelje ovenčan je književnom nagradom „Filip Višnjić“. Nagrada mu je u Udruženju književnika Srbije dodeljena za njegov ogromni trud na priređivanju trotomne antologije srpske poezije koja se pojavila u Rusiji. Povod dolaska Bazilevskog u Srbiju ovaj put nije bila samo nagrada, već i rad na pripremi materijala za četvrti tom antologije srpskog pesništva za decu koja će biti završena do 2011. godine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Šta za vas predstavlja ovo priznanje?
- Veoma sam srećan. To priznanje mi je draže od svih koje sam dobio. Svestan sam koliki značaj u srpskom narodnom pesništvu i u srpskom narodu uopšte ima ime Filipa Višnjića. To je nagrada koja obavezuje. Dodao bih da ta nagrada ne pripada samo meni, već svim onim ljudima, mojim kolegama koji su godinama radili na prevođenju srpske poezije na ruski jezik, a u pitanju je barem stotinu njih, istinskih zaljubljenika u srpsko pesništvo. Među prevodiocima srpske poezije na ruski bilo je pravih majstora, kao i onih koji su otpočinjali sa prevođenjem sa srpskog. Kako je vreme odmicalo, kako smo napredovali, formiralo se čvrsto prevodilačko jezgro. Izdvojilo se pet - šest ljudi koji su ostali u ovom poslu i mi i dalje radimo.
Pripremate se i za četvrti tom, gde ćete uvrstiti pesnike za decu. Da li ste uočili neke zajedničke imenitelje srpske i ruske poezije za najmlađe?
- Čitao sam mnogo knjiga, upoznavao mnogo pesničkih stvaraoca i shvatio da i kod ruskih i srpskih pesnika preovladava taj mit detinjstva, mit porodice, ljubavi. Mislim da nas je to održalo i da će nas to sačuvati u budućnosti.
U čemu ste se rukovodili u odabiru pesama?
- Bilo je veoma teško birati pesme. Najpre je trebalo na svaki način pobeći od banalnosti, jer ona je najveći neprijatelj poezije. Imao sam veoma složen zadatak. Sa jedne strane, imao sam svoj, sopstveni utisak, lično poimanje i osećanje poezije, a s druge je trebalo da nastupim kao filolog, profesionalac. Bilo je nužno biti realan. U ovom poslu nije bilo mesta za mene kao poetu. Kada bih danas počinjao, možda bih na sasvim drugi način krenuo da sastavljam antologiju. Bilo bi u njoj mnogo manje pesničkih imena, manje pesama, možda oko tridesetak. Ona bi nadasve bila mnogo kompaktnija nego ova koju radimo. S druge strane, bila bi to antologija pesničkih individualnosti.
HAPŠENJE RADOVANA KARADŽIĆA
- Kad smo u Moskvi prikazivali Radovanovu knjigu u muzeju Majakovskog, svi smo ustali i saučestvovali sa Karadžićem minutom ćutanja. Ja, kao i mnogi moji prijatelji smo bili potreseni njegovim hapšenjem. Smatramo da je Radovan zastupnik našeg sveslovenskog pitanja, da je na putu istine i pravde, da je zaštitnik naših svetinja, naše rodne zemlje. Kada sam letos čuo da je uhapšen toliko mi je bilo teško da sam, verovali ili ne, dva dana sa svojim prijateljima pio vino. Okupili smo se i tugovali zajedno. Dvadeset devetog avgusta rodio se moj unuk. To je bio neki Radovanov odgovor, poruka. Uz to, verujem da će Rusija još više ojačati i konačno dati tvrd odgovor zapadu. Još jednom da naglasim, uz sve što Radovan Karadžić predstavlja za nas, u pesničku antologiju je ušao nadasve kao vrsni, vrhunski srpski pesnik.
