Izvor: S media, 17.Apr.2012, 22:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratno siroče spava na gradilištu
"Sećam se dede sa kojim sam živio. On mi je rekao kako su mi roditelji stradali u ratu, ali nikada nije rekao na koji način. Kasnije sam pokušao da saznam nešto više, ali su mi samo rekli kako su mi roditelji poginuli. Posle dedine smrti smešten sam u Dom za nezbrinutu decu u Zenici, a potom i u Tuzli", počinje svoju tužnu priču Sabalhajrudin Suljagić.
U Tuzli je završio osnovnu školu. Potom se upisao u Srednju rudarsku školu u kojoj je završio dva razreda. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Treći nije upisao…
"Postao sam punoletan i morao sam napustiti Dom. Nisam imao za školovanje, ali ako ikada nađem posao i zaradim vanredno ću položiti treći razred", kaže on.
Već četiri godine spava na ulici. Krije se po haustorima i gradilištima.
Autobus pun dece sleteo u provaliju! (VIDEO)
Devojčica preživela pad sa sedmog sprata
Dvojica štrajkača preduzeća "Ratko Mitrović" u bolnici
"Ne verujem da ima ijedna zgrada u Tuzli u kojoj nisam bar jednom prespavao. Nađem kartonsku kutiju i tražim kutak u potkrovlju. Imao sam problema kada se probudim, jer stanari negoduju. Neki su drski, ali srećom, nisam dobio batine", priča Suljagić.
Trenutno noći provodi na gradilištu. Hrani se zahvaljujući dobrim ljudima, a ima i onih koji ga pozovu na ručak.
"Nisam od onih koji prose i to znaju moji poznanici. Oni znaju da nemam pa mi nekada daju marku, nekad pet. Taj novac trošim za hranu, dok mi prijatelji poklanjaju odeću. Imam druga koji je podstanar u Skojevskoj ulici, nekad odem kod njega da prespavam i da se okupam", govori on.
Pokušao je da pronađe posao, ali nije uspeo. Njegova najveća želja je zaposlenje, jer će samo na taj način živeti život dostojan čoveka.
(Klix.ba, Foto: Darko Zabuš/Klix.ba)
