Izvor: Southeast European Times, 10.Jan.2012, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ratni zločini medija pod istragom u Srbiji

Tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da predstoje suđenja novinarima koji su odgovorni za podsticanje ratnih zločina devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji.

10/01/2012

Biljana Pekušić za Southeast European Times iz Beograda -- 10.1.2012.

Prošlog meseca, srpsko tužilaštvo za ratne zločine objavilo je izveštaj o tekućoj istrazi protiv nekih srpskih novinara, u vezi sa njihovom navodnom ulogom u podsticanju ratnih zločina devedesetih godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<

U izveštaju Reči i nedela: Pozivanje ili podsticanje na ratne zločine u srpskim medijima 1991. i 1992. godine, „izneli smo konkretne primere, uzroke i posledice i generalnu analizu tadašnjeg društva“, izjavio je za SETimes zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, dodajući da istrazi još uvek nedostaju neki detalji neophodni za početak sudskih postupaka.

Nakon što je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) u julu 2009. godine objavilo izveštaj o krivičnim delima, protiv nekih novinara pokrenuta je istraga o njihovom profesionalnom ponašanju početkom devedesetih godina i o njihovoj odgovornosti za krivično delo podsticanja na činjenje genocida i ratnih zločina.

Nakon detaljne provere medijskog izveštavanja početkom devedesetih godina, tužilaštvo kaže da je medijska propaganda u bivšoj Jugoslaviji bila uvod u oružani sukob koje je usledio.

„Cilj propagande režima Slobodana Miloševića bila je potpuna dehumanizacija protivnika u oružanom sukobu, čime je često ugrožavano njihovo pravo na život“, izjavio je za SETimes glavni srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. On dodaje da se radi o činjenično i pravno komplikovanim krivičnim delima, ali da je važno krivično goniti one koji su učestvovali u njima.

Iako je u Srbiji poznato da je većina lokalnih medija tokom Miloševićevog režima bila deo ratne mašinerije, Sud časti Udruženja novinara Srbije (UNS) isključio je iz svog članstva osam glavnih urednika 2000. godine zbog njihovog ponašanja u to vreme.

Sadašnji generalni sekretar UNS-a Nino Brajović bio je reporter Radio-televizije Srbije koji je izveštavao sa vukovarskog ratišta.

U to vreme javno je čestitao bivšem oficiru Jugoslovenske narodne armije Veselinu Šljivančaninu „oslobađanje Vukovara“. Šljivančanina je kasnije Haški tribunal osudio za ratne zločine. Danas Brajović kaže da se ne oseća odgovornim za svoje izveštavanje u to vreme.

„Postoji utisak da specijalno tužilaštvo nije sasvim opušteno i da su njegovi zaključci površni, te da su oprezni da ne pretvore nešto što je u prošlosti bio medijski linč u pravni linč danas“, rekao je Brajović za SETimes.

Među najekstremnijm primerima ratnog agitovanja u srpskom novinarstvu bila je vest o „masakru 41 srpskog deteta“ u osnovnoj školi u Borovu, u blizini Vukovara, koja je objavljena 20. novembra 1991. godine. Iako je brzo otkriveno da je vest izmišljotina, neki Srbi i danas veruju u to.

„Verujem da se to desilo, ali Hrvati su -- uz pomagače sa Zapada -- uspeli da prikriju zločin i nazovu to lažima“, rekao je za SETimes stanovnik Beograda Budimir Stošić, pristalica Srpske radikalne stranke.

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović navodi da krivična prijava koju je podnelo to udruženje nije u dovodljnoj meri podstakla pitanje moralne odgovornosti u srpskoj javnosti.

„Nažalost, druge nacionalnosti koje su prosipale svoju krv i dalje su u centru pažnje javnosti u Srbiji, umesto Srba iz BiH i Hrvatske, koji sada podučavaju patriotizmu i brane Srbe sa Kosova“, rekao je Obradović za SETimes.

Posle pada Miloševićevog režima samo je nekoliko urednika i novinara otpušteno sa svojih radnih mesta. Međutim, pokrenuti su sudski postupci zbog „nezakonitog otpuštanja“; isti ti novinari dobili su velike novčane bonuse, a mnogi su vraćeni na posao.

Milijana Baletić je jedan takav primer. Ratna reporterka sa TV Novi Sad poznata je po svom izveštavanju sa prvih linija fronta u Dubrovniku i Vukovaru, a pripadnike Hrvatske vojske je u svojim izveštajima nazivala „ustaški koljači“.

„Mnogim srpskim novinarima iz doba MIloševića trebalo bi [zabraniti] bavljenje profesijom, ali isto tako, mislim, i nekim novinarima u BiH i Hrvatskoj“, kaže za SETimes sportski trener u Beogradu Darko Igić.

Nastavak na Southeast European Times...