Izvor: Southeast European Times, 05.Apr.2012, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratni ožiljci Sarajeva dve decenije kasnije
Dvadeset godina nakon što je najveći sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata opustošio Bosnu i Hercegovinu, posledice ostaju prisutne.
05/04/2012
Bedrana Kaletović za Southeast European Times iz Sarajeva -- 5.4.2012.
Šestog aprila 1992. Zapad je priznao nezavisnost Bosne i Hercegovine (BiH) i naoružani srpski napadači pucali su na demonstrante u Sarajevu. To je bio početak 43-mesečne opsade koja je rezultirala smrću preko 11.000 ljudi u tom gradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i navela puno drugih da pobegnu.
April 1992. još živi u mislima mnogih građana. Oni tada nisu znali ništa o ratu -- te užase prvo su osetili oni na jugoistoku Bosne, u gradovima na Drini, na granici sa Srbijom.
„Opsada je donela ogromne patnje i nevolje stanovnicima bosanske prestonice, kojih je u to vreme bilo oko 400.000. Konstantno granatirani i na udaru snajpera, ljudi su bili odsečeni od hrane, lekova, vode i struje“, rekla je Melisa Fleming, portparolka UNHCR, agencije UN za pomoć izbeglicama. „Hiljade civila je ubijeno i ranjeno. Tokom rata, ljudi u Bosni i Hercegovini bili su svedoci svih mogućih kršenja ljudskih prava i zlostavljanja -- od etničkog čišćenja i silovanja do masovnih pogubljenja i izgladnjivanja.“
Vetrovi rata proširili su se brzo sa severa. Za samo nekoliko dana hiljade ljudi je ubijeno, uglavnom muškaraca, dok su stariji i žene sa decom tražili način da dođu do mesta gde su užasi rata bili manje rasprostranjeni.
Sa decom u naručju i torbama odeće, oni su smešteni u škole i u sportske i kulturne centre, koji su postali mesta kolektivnog smeštaja za izbeglice.
„Nismo imali puno hrane, ali smo je delili sa ljudima koji nisu imali ništa. Naivno smo mislili da rat neće dugo trajati i da će ubrzo sve biti gotovo. Niko od nas nije mogao da zamisli glad koja je usledila“, kaže Munira Kurbašić, domaćica iz Viteza, u izjavi za SETimes.
„Kada je šef državnih vesti rekao 'Dobro veče, ovo je rat!' i dalje nisam shvatao pravo značenje njegovih reči. Nažalost, ubrzo sam shvatio. Podrum je postao naš dom, glad nešto sa čime ste se budili i išli na spavanje, bombe i snajperi svakodnevnica, a smrt bliža nego ikada“, rekao je Branko Katana iz Sarajeva.
Opsada Sarajeva trajala je 1.425 dana -- najduža opsada neke prestonice u modernoj istoriji. Poginulo je više od 11.540 ljudi, od kojih više stotina dece.
Život u BiH sada se posmatra u dva dela -- pre i posle rata.
„Između aprila 1992. i 2012. moj život se vrteo oko pronalaženja kostiju mog sina Samira“, kaže Aisa Omerivić iz Bratunca za SETimes. Ona je u vihoru rata izgubila svoju porodicu, dom i nadu za bolju budućnost.
„Moje porodice nema; mi smo uništeni i posle moje smrti neće ostati bilo koji moj naslednik da priča o ratnim užasima kroz koje smo prošli“, kaže Omerivićeva.
U celoj zemlji živote je izgubilo 200.000 ljudi -- uključujući Muslimane, Srbe, Hrvate i pripadnike drugih nacionalnosti.
Baš kao Omerivićeva, oni koji su izgubili članove porodica traže ih među 28.000 nestalih u BiH. Svi oni nadaju se da će doživeti dan kada će saznati gde se nalazi poslednje počivalište njihovih najmilijih.
Oko 74.000 izbeglica i dalje je raseljeno, navodi UNHCR, koji planira da održi međunarodnu donatorsku konferenciju 24. aprila u Sarajevu, kako bi se prikupilo 500 miliona evra za izbeglice, za privremeno raseljene i povratnike.
Kada je sukob okončan BiH je trebalo da proba da se vrati u normalno stanje. Međutim, za razliku od drugih bivših jugoslovenskih republika, unutar granica ove nove zemlje nije postojalo etničko jedinstvo.
Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine okončane su borbe, ali su se u suštini neprijatelji našli zaglibljeni zajedno unutar državnih granica, što je dovelo do međuetničkih spornih pitanja sa kojima se zemlja danas suočava.
Nastavak na Southeast European Times...
