Izvor: Politika, 16.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratne vesti
SA BLISKOG ISTOKA OPET STIŽU SAMO RATNE VESTI. Najopasnije i najdugovečnije krizno žarište na planeti ponovo se "probudilo" gurajući u drugi plan neke druge međunarodne probleme poput iranskog nuklearnog programa, severnokorejske atomske i raketne pretnje ili izbegličke drame u Sudanu i Somaliji.
Najnoviju bliskoistočnu ratnu priču pokrenula je, 25. juna, otmica jednog izraelskog vojnika posle čega su usledili snažni vojni udari jevrejske države na različite palestinske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ciljeve. I dok je Izrael pokušavao da oružjem "urazumi" Hamas i druge palestinske ekstremističke grupice sukob je buknuo na drugoj strani. U akciju je krenuo proiranski Hezbolah – već decenijama prisutan u Libanu – gađajući raketama sever Izraela. Zarobljena su još dvojica izraelskih vojnika.
Požurivši da se osveti Izrael je žestoko uzvratio. Na meti se našao susedni Liban koji, prema izraelskim optužbama, pruža utočište pripadnicima Hezbolaha. Bombardovani su, između ostalog, aerodrom u Bejturu, putevi, srušeno je nekoliko mostova, uništena jedna električna centrala, broj žrtava raste iz časa u čas.
Ratna Pandorina kutija time je opasno odškrinuta. Hezbolah je objavio "otvoreni rat Izraelu", njegovi glavni sponzori – Sirija i Iran – najoštrije prete jevrejskoj državi. Izrael ne ostaje dužan, najavljuje još jače vojne akcije, a neki političari, poput bivšeg premijera Ehuda Baraka, ne isključuju ni mogućnost napada na Siriju. U Jerusalimu se govori, u stilu američkog predsednika Džordža Buša, o novoj osovini zla koju čini kvartet: Hamas, Hezbolah, Sirija i Iran.
NAJNOVIJA DRAMATIČNA SITUACIJA, tipična za nemirni Bliski istok, pokrenula je međunarodnu diplomatiju. Preteća ratna zbivanja prva su tema samita lidera osam najmoćnijih država sveta u Sankt Peterburgu ali i vanrednog okupljanja šefova diplomatija arapskih država u Kairu. Očekivanja nisu, međutim, prevelika. Diplomatija je na Bliskom istoku najčešće bila kratkog daha. Pojavljivala se uglavnom kao "vatrogasac" čija je uloga da okonča ratne sukobe. Čak i najozbiljniji mirovni sporazumi – poput onog u Kemp Dejvidu 1978. (Egipat i Izrael) ili Oslu 1993. godine (PLO i Izrael) – nisu otvorili prostor za trajno rešenje krize na bliskoistočnim prostorima.
Utisak je da je trenutni "mali" rat na Bliskom istoku potpuno iznenadio SAD što dodatno otežava svaku posredničku misiju. U prvom reagovanju Buš je izjavio da "Izrael ima pravo da se brani", državni sekretar Kondoliza Rajs je, pokušavajući da ublaži ovu jednostranost, pozvala sve strane "na uzdržanost" da bi, po starom scenariju, usledio američki veto u Savetu bezbednosti koji je sprečio osudu Izraela zbog prekomerne upotrebe sile. Sve to ukazuje da se bliskoistočna politika SAD danas kreće u nekoj vrsti začaranog kruga pokušavajući da pomiri bezrezervnu podršku najvernijem savezniku – Izraelu – zadrži maksimalnu odbojnost prema Siriji i Iranu ali i pridobije, koliko je to uopšte moguće, umereni arapski svet.
Jasne strategije: kako sve to postići u Vašingtonu – jednostavno nema. Razumniji politički krugovi savetuju da se pokrene nova, ozbiljna mirovna misija koja bi bila poverena nekoj uglednoj ličnosti pri čemu se pominje bivši državni sekretar Kolin Pauel. "Jastrebovi", na drugoj strani, tvrde da treba Izraelu dati bezrezervnu podršku jer Sirija i Iran "razumeju samo jezik sile". Koja struja će nadjačati i kakve će odluke doneti američki predsednik Buš – pitanja su koja u ovom trenutku nemaju odgovor.
SPOLJNA POLITIKA SAD U VREME BUŠOVE VLADAVINE, nedeljnik "Tajm" je opisuje kao "kaubojsku diplomatiju", dala je izuzetno loše rezultate. Amerikanci su se duboko zaglibili u Iraku – neke procene govore da bi ova vojna avantura, pored ogromnih vojnih i civilnih žrtava, mogla da košta SAD više od 500 milijardi dolara – mir u Avganistanu nije na vidiku, zemlja je u velikoj svađi sa Iranom, Severnom Korejom, nekolicinom južnoameričkih država, rat protiv terorizma nije okončan...
Uzimajući u obzir sve ove činjenice potrebno je biti zaista veliki optimista pa očekivati da bi sada na Bliskom istoku Džordž Buš mogao da učini neki dobar spoljnopolitički korak. Bilo bi dovoljno da se uzdrži od nekog novog "kaubojskog" poteza.
Žarko Rakić
[objavljeno: 16/07/2006]
