Izvor: Blic, 13.Feb.2011, 01:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratko Božović: Naš mentalitet ima mnogo spornih tačaka
Ratko Božović, ugledni profesor sociologije kulture, vidi uzroke propadanja morala i urušavanja pristojnog sistema vrednosti u našem društvu, u zavisnoj vezi političkih elita i dominacije estradnih modela komunikacije.
Profesor Božović ističe da su populizam, antiintelektualizam i mitologizacija istorije glavni aduti u marketinškim strategijama za osvajanje vlasti u Srbiji. Zbog toga političke elite ne žele da urušavaju lagodnu medijsku diktaturu u kojoj se slobodno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vreme glasača svodi na praćenje besmislenih rialiti programa koji afirmišu prostakluk i pornografiju i odvraćaju od analize realnih okolnosti svakodnevice.
Kulturne vrednosti i umetničko stvaralaštvo u Srbiji našli su se u raljama simuliranog tržišta i politike bez vizije modernizacije društva. U Srbiji ljudi katastrofalno troše vreme – svoj najznačajniji resurs. Globalizacija medija donela je u njihove kuće nasilje, laku zabavu, voajerizam... i zato nema promene dominirajućih životnih stilova u našem društvu. Brzopotezni bogataši i estradne zvezde dominiraju medijima kao modeli uspešnosti u siromašnom društvu koje još uvek proživljava posledice moralnog sunovrata.
Jedna od karakteristika našeg mentaliteta je da svi znaju najbolje sve osim onoga čime se bave. Jesmo li takvi i bili ili nam se uz sve promene menja i mentalitet?
Nažalost, mentalitet se sporo menja. A u našem mentalitetu ima mnogo spornih tačaka. To je postalo jasno i danas i ovde za vreme ove naše tranzicije koja nikako da dobije zamah, nikako da se odlepi od prošlosti. Od tradicije koja jedino služi političkim elitama da u beskraj odlažu modernizaciju društva. I kad se do kraja promeni stari sistem i kad se uspostave demokratske institucije, mentalitet će naše društvo dugo vući nazad i onemogućavati društvene promene. Mentalitet će se najduže menjati. Dok god manja ili nikakva pamet odlučuje o svemu, pa i o pameti i pravcima kretanja društvenih procesa, kod nas neće dominantne norme biti ljubav, solidarnost, sloboda, poštenje, marljiv rad. Zbog toga je veliki broj obrazovanih i sposobnih mladih ljudi još uvek u inostranstvu. Kad počnu da se vraćaju, to će biti dobar znak i dobra vest, jer će se odlučiti da žive u domovini u kojoj imaju barem približno istu šansu u sličnim okolnostima kao u belom svetu.
Koliko su političke elite isprovocirale odsustvo kulture komunikacije u Srbiji?
Politika kod nas nije doživela strukturalne promene i pored toga što su one bile neodložne. Bez kulture, temeljne promene u društvu su neostvarljive. Posebno mesto u uspostavljanju demokratije zauzima prisustvo kulture, civilnog društva, slobodne i kritičke javnosti. Nevolja je što preovlađuje provincijalna, u nekim delovima feudalna, strančarska, politička kultura. Jasno je da paralelno s afirmacijom rialiti programa kao zamene za život miliona gledalaca u Srbiji, određene političke partije stiču sve veću popularnost. Nažalost, te političke partije su doskora propagirale sve odlike zatvorenog društva u kojem dominiraju samodovoljnost i izolacija. Siromašno društvo ima siromašnu kulturu i zato su nam danas neophodna politička kultura – kultura tolerancije, kultura dijaloga, kultura kompromisa. To je ono što nemamo, a što je neophodno.
Kako preživeti tranziciju bez kraja u Srbiji?
Naša tranzicija može se i dalje označiti kao stanje vakuuma i kao raskršće na kome se i predugo zadržavamo umesto da krenemo glavnim drumom, jednostavno da krenemo, da ne ostajemo na istom mestu i na istom odstojanju. Da se konačno priključimo modernom svetu. Zbog sebe, a ne zbog sveta. Iz sadašnje perspektive postalo mi je jasno da čovek koji se bavi kulturom - vrednostima, lepotom i istinom - u političkom polju deluje kao stranac u neposrednom okruženju ali i sebi samom. A kad o našim političkim čudima napišete desetak knjiga, kao što sam učinio, to već nije normalno. To pokazuje da smo svi bili izbegli iz normalnog života, da smo postali sebi stranci. Treba tragati za istinom u sebi i što više se odupirati agresivnim sadržajima globalizovanih medija. Ljudi treba da žive svoje živote a ne prostakluke i nemoral junaka rialiti televizijskih formata.
