Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Nov.2010, 17:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ratifikovano 14 međudržavnih sporazuma

BEOGRAD -

Poslanici republičkog parlamenta ratifikovali su danas 14 međudržavnih sporazuma i drugih akata Srbije i drugih zemalja, među kojima je i Sporazum Srbije i Rusije o saradnji u vanrednim situacijama.

Reč je o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma Srbije i Rusije o saradnji u oblasti humanitarnog reagovanja u vanrednim situacijama, sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i uklanjanja njihovih posledica, kojim je, između ostalog, predviđeno formiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << humanitarnog centra na teritoriji Srbije, čija će se delatnost i pravni status regulisati posebnim sporazumom.

Sporazumom je predviđeno i formiranje zajedničke komisije za saradnju u oblasti sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i otklanjanja njihovih posledica.

Sporazum je, kako je navela Vlada Srbije, nastavak i unapređenje dosadašnje saradnje sa Rusijom u toj oblasti.

Poslanici su ratifikovali i sporazume Srbije sa Azerbejdžanom o saradnji u borbi protiv kriminala, sa Bugarskom o policijskoj i carinskoj saradnji, sa Egiptom o saradnji u vazdušnom saobraćaju, turizmu, ekonomskoj, tehničkoj i naučnoj saradnji.

Ratifikovani su i sporazumi Srbije i Bosne i Hercegovine o saradnji u turizmu, Srbije i Azerbejdžana o trgovini i ekonomskoj saradnji, Srbije i Malte o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, kao i sa Češkom o uzajamnom podsticanju i ulaganju.

Poslanici su usvojili i Zakon o potvrđivanju dopuna Konvencije o stvaranju Saveta za carinsku saradnju, kao i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.

Podršku budžetu najavili SPS, PUPS i LSV

Poslanici republičkog parlamenta započeli su danas izjašnjavanje o 36 zakonskih predloga i drugih akata koji su na dnevnom redu treće sednice jesenjeg zasedanja, posle čega će započeti novu sednicu na kojoj je prva tačka rebalans budžeta za 2010. godinu.

Poslanici Socijalističke partije Srbije (SPS), Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) najavili su danas podršku predloženom rebalansu ovogodišnjeg državnog budžeta Srbije koji predviđa povećanje deficita za 13 milijardi dinara.

Šef poslaničke grupe SPS Jedinstvena Srbija Branko Ružić rekao je novinarima u Skupštini Srbije da je namera Vlade Srbije da rebalansom budžeta očuva makroekonomsku stabilnost i javnu potrošnju prilagodi mogućnostima privrede i stanovništva.

Ružić je kazao da je predloženi rebalans odraz socijalnog i ekonomskog stanja i prilagođavanja promenama makroekonomskih pokazatelja.

Prema njegovim rečima, predloženi budžetski deficit od 120 milijardi, koji je za 13 milijardi dinara veći od prvobitno planiranog, ne prevazilazi okvire dogovorene sa Međunarodnim monetarnim fondom.

"Najvažnije je da jedan veliki deo sredstava opredeljen za socijalno najugroženije stanovništvo i za redovne isplate penzija", rekao je Ružić i ocenio da sledeća godina neće biti loša kako najavljuju pojedini ekonomisti.

Šef poslaničke grupe PUPS-a Momo Čolaković rekao je da predloženi rebalans ovogodišnjeg budžeta zadovoljava potrebe ekonomskog razvoja i potrebe najsiromašnijih građana države, među kojima su i penzioneri.

"Naša poslanička grupa će dati podršku rebalansu budžeta jer će biti značajan iznos sredstava izdvojen za najsiromašnije, a među njima su i penzioneri", kazao je Čolaković.

Predloženi rebalans budžeta za 2010. podržaće i LSV čiji lider Nenad Čanak smatra da ta stranka mora pokazati ozbiljnu dozu odgovornosti koja se, kako je naveo, dokazuje podržavanjem "najbolje vlade koju Srbija u ovom trenutku može da ima".

Pastor: SVM će podržati rebalans

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balint Pastor izjavio je danas da će ta stranka podržati predlog rebalansa budžeta za 2010. godinu, iako nije zadovoljna izdvajanjima za Vojvodinu i lokalne samouprave.

Pastor je novinarima u parlamentu rekao da "vidi šansu" da SVM podrži rebalans, jer će on, kako je objasnio, biti primenjivan samo mesec dana.

Pastor je ocenio da je predloženi rebalans protivzakonit kada je u pitanju finansiranje lokalnih samouprava i protivustavan po pitanju finansiranja Vojvodine.

Kada je u pitanju finansiranje Vojvodine, Pastor je naveo da nedostaje više od sedam milijardi dinara da bi predlog rebalansa bio u skladu sa Ustavom Srbije.

"Smatram da ovaj dokument nema preveliki značaj, jer će biti primenjivan samo poslednjih mesec dana. Vidim šanse, s obzirom na ovu činjenicu, da podržimo ovaj rebalans", rekao je Pastor i dodao da SVM sigurno neće podržati budžet za sledeću godinu ako bude sličan predloženom rebalansu.

On je ocenio i da deficit u rebalansu nije visok i da tu stranku više zabrinjava što on nije u skladu sa najvišim pravnim aktom države.

Takođe, na dnevnom redu treće sednice jesenjeg zasedanja su i tri zakonska predloga kojima je predloženo izmeštanje državnih institucija iz Beograda, dva zakonska predloga kojima se država od 10 komercijalnih banaka zadužuje za 250 miliona evra.

Poslanici će se izjasniti i o 16 zakonskih predloga koji se odnose na potvrđivanje raznih međudržavnih ugovora i sporazuma u oblasti ekonomije, policije, carine, nauke, tehnologije, turizma.

Zdravstvenim radnicima omogućen dopunski rad

Poslanici Skupštine Srbije izglasali su danas izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje će svim zdravstvenim radnicima omogućiti dopunski rad do jedne trećine punog radnog vremena, a usvojen je i Plan razvoja zdravstvene zaštite, čiji je cilj očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva Srbije.

Zdravstveni radnici dopunski rad mogu da obavljaju kod poslodavca sa kojim imaju zaključen ugovor o radu sa punim radnim vremenom, odnosno kod drugog poslodavca, pod uslovom da taj dopunski rad ne utiče na organizaciju rada zdravstvene ustanove.

Ugovor o dopunskom radu može se zaključiti za obavljanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, kao i za usluge koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, a za koje ne može na drukčiji način da obezbedi odgovarajući kadar.

Dopunski rad može se obavljati i radi pružanja zdravstvenih usluga osobama koja nemaju svojstvo osiguranog lica, a o pruženim uslugama privatna zdravstvena ustanova dužna je da pacijentu izda račun na propisanom obrascu.

Usvojen Prostorni plan Srbije od 2010. do 2020. godine

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o Prostornom planu Srbije od 2010. do 2020. godine čiji su glavni ciljevi ublažavanje ekonomskih razlika, uravnoteženiji regionalni razvoj, održivo korišćenje resursa i zaštita kulturnog nasleđa.

Tim planom su određene jasne smernice za dalji razvoj teritorije Srbije sa stanovišta internih potreba države, kao i sa stanovišta širih evropskih tendencija.

Prostorni plan utvrđuje dugoročne osnove organizacije, uređenja i korišćenja prostora Republike Srbije, u cilju usaglašavanja ekonomskog i socijalnog razvoja sa prirodnim, ekološkim i kulturnim potencijalima i ograničenjima na njenoj teritoriji.

Prostorni plan predstavlja osnov za definisanje strategija na državnom i regionalnom nivou u meri u kojoj imaju uticaj na prostorni razvoj Srbije i njenih regiona.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je ranije, obrazlažući poslanicima taj akt, da je on krovni dokument svih planskih dokumenata u razvojnih strategija u svim sektorima i na svim nivoima vlasti, koji Srbiju ubuduće vidi u porodici evropskih naroda.

Ključni prioritet u tom strateškom dokumentu je infrastrukturni razvoj, a posebna pažnja posvećena je ruralnom razvoju.

Prostornim planom su definisana tri osnovna zadatka - definisanje problema zaštite onoga što je interes svih građana, a to su priroda, kulturna baština, zaštita životne sredine, zatim predlaganje pravila I mera za uređenje teritorije Srbije i njenih delova, dok je treći i najvažniji zadatak ponuda planskih rešenja koja nude šansu za uspešni razvoj Srbije u narednih deset godina.

Prostorni plan definiše ciljeve među kojima su uravnoteženiji regionalni razvoj, regionalna pristupačnost i konkurentnost, gde su prioriteti, između ostalih, završetak najvažnijih projekata putne infrastrukture, poput dela autoputa Horgoš - Novi Sad, obilaznice oko Beograda, državnog puta prema rumunskoj granici i drugih, zatim održivo korišćenje resursa, kao i zaštićeno, uređenje i održivo korišćenje kulturnih i prirodnih nasleđa.

Usvojeni zakoni o transportu opasnog tereta i o meteorologiji

Skupština Srbije usvojila je danas Zakona o transportu opasnog tereta koji bi, prema rečima predlagača, trebalo da omogući najviši stepen bezbednosti pri transportu opasnog tereta u drumskom, železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju.

Zakon uređuje ovlašćenja državnih organa i specijalizovanih organizacija u transportu opasnog tereta, posebne uslove i način transporta, kao i postupke u slučaju vanrednih događaja.

Utvrđeno je da se transport opasnog tereta obavlja u skladu sa odredbama potvrđenih međunarodnih sporazuma.

Biće formirana Uprava za transport opasnog tereta u sastavu ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja čije će sedište biti u Beogradu.

Skupština je usvojila i Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, koji uređuje organizaciju i način obavljanja tih poslova, sistem rane najave meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda, kao i međunarodnu saradnju.

Zakonom je regulisano praćenje i istraživanje vremena, klime i voda, u cilju povećanja bezbednosti ljudskih života i zaštite materijalnih dobara od elementarnih nepogoda i katastrofa, racionalnijeg korišćenja povoljnih vremenskih i klimatskih uslova i raspoloživih vodnih resursa, kao i efikasnije zaštite vazduha i voda od zagađivanja.

Precizirano je da će do donošenja zakona o suzbijanju grada poslove protivgradne zaštite i istraživanja u oblasti modifikacije vremena obavljati Republički hidrometeorološki zavod.

Taj zavod će obavljati i stručno-tehničke, operativne i istraživačke poslove kao Podregionalni centar za klimatske promene za Jugoistočnu Evropu u sistemu regionalnih klimatskih centara Svetske meteorološke organizacije.

Skupština je usvojila i izmene zakon o hemikalijama, o biocidnim proizvodima, o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, o zaštiti od buke u životnoj sredini, o zaštiti prirode i o upravljanju otpadom.

Izmenama Zakona o upravljanju otpadom izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje otpada poverava se lokalnim samoupravama.

Izmenama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu preciznije se uređuje proces izrade strateške procene uticaja na životnu sredinu.

Takođe, proširuje se obim primene strateške procene uticaja na životnu sredinu i na viša planska dokumenta kao što su sektorske strategije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...