Izvor: RTS, 12.Okt.2009, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratarima "kratki rukavi"
Iako se ove godine očekuje dobar rod kukuruza, šećerne repe, krompira i jabuka, zemljoradnici će ipak ostati "kratkih rukava". Njihovi proizvodi vrede i do 40 odsto manje nego prošle jeseni. Cene mleka se ne menjaju uprkos povećanim ulaganjima.
Očekuje se dobar rod kukuruza, šećerne repe, krompira, jabuka. Viškovi se već mere u stotinama hiljada tona. Ipak, zemljoradnici će i uprkos rodu, ostati "kratkih rukava".
Njihovi proizvodi vrede i do 40 odsto manje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nego prošle jeseni. Ratari će u ambare i silose smestiti čak šest i po miliona tona kukuruza. Cena je niža od prošlogodišnje.
"Voleo bih da vidim njivu u severnom Banatu koja je opravdala svoje ulaganje. Prošle godine suncokret je bio 24, a ove 16 dinara", rekao je Pero Latinović iz Banatskog Velikog Sela.
Prošle godine setva kukuruza po hektaru koštala je 18 hiljada, ove pet hiljada dinara više. Nedostatak para utiče na produktivnost.
Pre recimo, 18 godina, znatno su bila veća ulaganja u ratarsku proizvodnju, pa je prinos pšenice dostigao 4,6 tona po hektaru. Prošle godine on je za tonu bio manji. U Evropskoj uniji prosek je 6 tona po hektaru.
"Produktivnost poljoprivrede u Srbiji je u uskoj vezi sa finansiranjem poljoprivrede. Ukoliko ne rešimo to pitanje, konkurentnost naše poljoprivrede biće dovedena u pitanje", rekao je Milan Prostran iz Privredne komore.
Prostran je dodao da će posao poljoprivrednika u tom slučaju biti neisplativ.
Raste nezadovoljstvo i proizvođača mleka. Cena se ne menja uprkos povećanim ulaganjima. Kreće se od 15 pa do 25 dinara za mleko ekstra kvaliteta.
Predrag Pejčić iz Poljske Ržane kod Pirota kaže da se s mlekom "ne uklapa", već je krenuo sa preradom mleka, pa pravi sir, kačkavalj.
Izostala očekivana pomoć agraru
Umesto da pomogne poljoprivredi u vreme krize država joj je okrenula leđa. Prošle godine u agrarnom budžetu bilo je 27,6 milijardi dinara, a ove samo 16 milijardi.
Ove godine novac iz agrarnog budžeta bio je isključivo dodeljivan poljoprivrednicima kojima je poljpoprivreda osnovna delatnost", rekao je Miloš Milovanović iz Ministarstva poljoprivrede.
Samo destak procenata zemljoradničkih domaćinstava dobilo je novčanu pomoć po hektru. Tako mali broj korisnika posledica je rebalansa budžeta u kojem je izostala očekivana pomoć agraru. Zato ekonomisti upozoravaju da da to može dovesti do efekta bumeranga.
"Ako se tako nastavi posledice će biti vrlo neprijatne. Ponuda poljoprivrednih proizvoda biće sve manja, a demotivisanost poljoprivrednika sve veća", rekao je ekonomista Mlađen Kovačević.
Ekonomisti podsećaju da poljoprivreda sa prehrambenom industrijom ove godine u bruto društvenom dohotku učestvuje sa 15 odsto.
Po njihovom mišljenju, potrebno da se već sledeće godine tom sektoru vrati bar pola njegovog uloga u republički budžet.
