Izvor: Blic, 05.Avg.2009, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratari će prodati zemlju
Sombor - Poljoprivrednici su nezadovoljni ovogodišnjom cenom pšenice od 9,50 dinara po kilogramu, i tvrde da će ih odvesti u gubitak. Za setvu jutra pšenice trebalo je 310 evra, a po ovoj ceni rod sa tog jutra vredi oko 280 evra. Nije ratarima pomogao ni otkup pšenice Direkcije za robne rezrve od 13 dinara po kilogramu, jer su, kako trvde, pšenicu Direkciji uspeli da prodaju samo odabrani. Ne očekuju poljoprivrednici mnogo ni od projekta javnih skladišta.
- Sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 12 jutara žita prošle godine kada smo vratili sve što smo zadužili preko semena i „veštaka", dobili smo 350.000 dinara. I ove godine imali smo 12 jutara žita, ali kada smo platili sav repromaterijal koji smo uzeli za setvu, nije nam ostalo ništa. U odnosu na prošlu godinu sva ulaganja u setvu su povećana, samo je pala cena naših proizvoda - kaže poljoprivrednik Ivan Paštrović. U istoj situaciji su i drugi poljoprivrednici koji sa cenom od 9,50 dinara ne mogu da vrate ni ono što su uložili u proizvodnju.
- Kilogram žita je 9,50 dinara, brašna 16 dinara, a kilogram hleba 80 dinara. Gde to ima da pola kifle vredi kao kilogram žita.
Javna skladišta treba da nam omoguće da uzmemo kredite sa kamatom od tri odsto. To izgleda dobro, ali nije dobro, jer uzećemo unapred novce i potrošiti ga. Mi hoćemo da nama ostane nešto od naše proizvodnje, pa ćemo mi onda to ulagati u novu setvu. Nekada smo od zarade na pšenici obnavljali proizvodnju, a ja sad moram da hranim bika, da ga prodam, jer samo tako mogu da zasejem. Onda će nekoliko tajkuna koje „drži" država sesti i odrediti cene naših proizvoda - revoltiran je Radislav Karalić. On kaže da će naredne godine ratari morati da prodaju jutro-dva zemlje da poseju pšenicu ne bi li se čuvao mir u državi.
- Pozivam kolege u Vojvodini, hajde da ne kupimo ni kilogram veštaka, ni kilogram semenske pšenice, pa da vidimo s čime će se prehraniti ova država i šta će onda gospoda iz Ministarstva - poručuje Karalić.
Za somborske poljoprivrednike pomoć nije bila ni otkup pšenice za Direkciju za robne rezerve. Cena je bila 13 dinara po kilogramu, ali je država otkupila samo tri odsto roda.
- Voleo bih da vidim samo jednog poljoprivrednika koji je uspeo da proda pšenicu Direkciji za robne rezerve. Iz Sombora su žito Direkciji prodala tri preduzeća, kažem preduzeća, a ne poljoprivrednika. Sve je bilo gotovo u devet sati, kao da je neko unapred imao pripremljeno sve što je trebalo od dokumentacije - priča Zlatko Žarkovački priču koja se danima čuje među somborskim poljoprivrednicima.
Ni Tomislav Lukić, direktor Zemljoradniče zadruge „Poljoprivrednik", ne zna nijednog proizvođača koji je uspeo da pšenicu proda po 13 dinara robnim rezervama.
- Znam dosta poljoprivrednika, ali lično ne znam nijednog proizvođača koji je Direkciji uspeo da proda pšenicu po ceni od 13 dinara po kilogramu. Ideja javnih skladišta možda i nije loša, ali se bojim da velikog boljitka za proizvođače neće biti - kaže Lukić. Po njegovoj proceni, za poljoprivrednike u Somboru realna cena pšenice je 15,50 dinara plus PDV.
Pavle Firanj sejao je pšenice samo za svoje potrebe.
- Nisam uspeo na vreme da vratim kratkoročni kredit koji sam uzeo od banke uz subvenciju države i zbog toga ne samo da plaćam zatezne kamate već je moje poljoprivredno gazdistvo stavljeno u pasivan status. S druge strane, ista ta država, odnosno Ministarstvo poljoprivrede, mi iz prošle godine duguje oko 100.000 dinara za regres za junice. Računajući i subvencije za ovu godinu dug Ministarstva prema meni je za 30 odsto veći od mojih neplaćenih obaveza prema banci - kaže Firanj.
U ZZ „Zadrugarka" predstavljen je pilot-projekat javnih skladišta u koji je uključena i „Zadrugarka". Međutim, proizvođači nemaju baš mnogo vere da će im javna skladišta doneti povoljnije uslove za obezbeđivanje sredstava za proizvodnju. Tako su se prilikom prezentacije kojoj je prisustvovao Milan Đaković iz Ministarstva poljoprivrede mogle čute kritike poljoprivrednika na cenu pšenice, odnos države prema poljoprivredi, na otkupu za robne rezerve, ali i na sam pilot-program javnih skladišta.
