Izvor: Vesti-online.com, 11.Avg.2016, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratar druguje s novom rukom
Nekada je vredni moravski ratar i orao, i sejao, i kopao. U jednoj sekundi ostao je pre godinu dana o Svetom Prokopiju bez onog što mu je bilo najdragocenije: izgubio je 50-godišnji Žiko Rakićević obe ruke do ramena, kada mu ih je odsekla mašina za zalivanje.
Na Svetog Panteliju dobio je umesto vlastitih ruku, u koje nikada nije posumnjao, novu najmoderniju mioelektronsku protezu, s kojom je kao sa najboljim drugom, krenuo u novi život.
Nije mu lako, jer njegova >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << levica još ne može da radi sve ono o čemu je Žiko maštao, dok su mu rodbina, prijatelji i komšije iz Mršinaca kod Čačka prikupljali sredstva za proteze, u akciji kojoj su se pridružili i naši čitaoci sa svojim prilozima iz Nemačke, Australije, Danske i Švajcarske.
Za nepuna tri meseca prikupljeno je 65.000 evra, a stručnjaci iz renomirane firme "Oto Bok" izradili su po njegovim merama protezu na koju se Žiko navikava ovih dana u Kragujevcu.
- Kada su mi postavili protezu, bio sam u prvi mah i začuđen i pomalo razočaran. Očekivao sam da će celi svet opet biti moj. Ali, ne ide to tako lako... Moraju proći dani i meseci da se navikneš i da mozak i telo prihvate novu ruku - priča nam Žiko koji ne krije svoju neizmernu zahvalnost prema svim ljudima koji su mu omogućili da ne zavisi od pomoći rodbine.
- Ali, kada sam uhvatio viljušku i pojeo prvi kolač nakon nesreće, kada sam ovom rukom otvorio česmu da se sam napijem vode, ušao u kuću otvorivši vrata bez tuđe pomoći, pridržao mobilni telefon, preplavio me osećaj zadovoljstva i sreće. Shvatio sam da treba još mnogo vežbe i vremena za one precizne radnje poput zakopčavanja dugmeta na košulji, ali jedva čekam da se ponovo vidimo u "Vestima" kada ćemo se zaista i rukovati, ali i čas kada ću sesti za traktor i obići naša polja... - nabraja ovaj ratar čije je ime bilo najbolji zaštitni znak za dobar krompir, luk ili kupus.
Nemački stručnjaci za izradu ortopedskih pomagala zadovoljni su onim što je Žiko Rakićević uspeo da postigne za kratko vreme. Narednih dana započeće i intenzivna obuka i vežbe pod nadzorom lekara. Ipak, ima nešto što Žika neće naučiti na ovoj obuci:
"Otkrio sam da ima i mnogo težih slučajeva nego što sam ja. Kada sam video dete u kolicima, koje je na pragu života, shvatio sam da ponekad ni vlastita nesreća nije toliko teška kao nečija tuđa. Zlo vreba u svakom momentu, nikada niste sigurni kada će doći po vas. Ali, ako vam se to desi, slobodno recite: 'Da, meni je danas teško, ali ne i najteže...' Uvek postoji neki izlaz i nada, zato i verujem da ćemo moja levica i ja učiniti zajedno još mnogo dobrih stvari u životu", obećava Žiko Rakićević.
Mnogo lepih reči uputili su naši čitaoci, posebno oni iz Kanbere u Australiji, 11-godišnjem Darku Rakićeviću, Žikinom sinovcu, dečaku bez čije pomoći on ne bi izdržao proteku godinu.
Darko je bio njegova i leva i desna ruka. Uz njega se budio i sa njim legao na počinak. Svoje pohvale naši čitaoci su zaključili rečima da je ovakvo požrtvovano dete zaslužilo nagradu. A njemu je, kako veli Darko, najveća nagrada da sa stricem Žikom krene na posao!
Nastavak na Vesti-online.com...
