Izvor: Vesti-online.com, 05.Mar.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat u gostima
Politički sistem Bosne i Hercegovine je toliko složena oblast da je, koliko god bili upućeni u detalje, onim neupućenima vrlo teško objasniti o čemu se tu radi. Neka mi veruju na reč čitaoci "Vesti", koliko problema sam svojevremeno imao kada bih mnogim kolegama iz Beograda ili Zagreba pokušavao da objasnim o čemu se tu radi, koliko entiteta, naroda, kantona, glavnih gradova, distrikta i opština imamo.
Žarko Marković
Naravno, ova minotaur-država nastala >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je kao direktna posledica ratnih dešavanja, a njenim kreatorima je odgovaralo da naprave što je moguće više nivoa vlasti, kako bi napaćene i ratom mentalno i fizički osakaćene građane mogli da zaposle na što više mesta u administraciji.
Rezultat takve prakse je danas vidljiv golim okom pa tako Federacija BiH sa svojih deset kantona praktično sama sebe nagriza iznutra. Isto bi se moglo reći i za takozvani državni nivo, gde u 80-ak institucija radi oko 23.000 ljudi sa izuzetno dobrim, a neki i sa odličnim platama.
Kad se tome doda administracija u Srpskoj, a onda i opštine, njih oko 150, recept za propast je jasan. Zemlja u kojoj samo državni službenici i privatnici-tajkuni mogu dobro da žive, ne može daleko da dogura.
I zato su izbori u ovakvoj zemlji pravi rijaliti šou. Svaki nivo je posebna priča, svaka mesna zajednica ima svoj front, a partiju može da osnuje gotovo svaki drugorazredni propali političar. I to otvara prostor za pravljenje koalicija, više po raznim kumovskim, tazbinskim i drugim rodbinskim i prijateljskim, nego ideološkim i političkim vezama.
Takav pristup stvorio je u Republici Srpskoj neverovatnu situaciju da je, recimo, Srpska demokratska stranka u vladajućoj koaliciji na zajedničkom nivou, zajedno sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata, dok je na nivou entiteta, isti taj SDS žestoka opozicija vladi koju predvodi SNSD. Istovremeno, u pojedinim opštinama, dakle, na najnižem nivou, te dve partije negde koaliraju, a negde jedna drugoj vade oči.
Suština je, naravno, jasna. Nikakve tu priče o ideologiji i programima nema. Sve se svelo na popunjavanju fotelja i uhlebljavanje stranačkih kadrova, čime ovdašnje političke partije postaju puke interesne grupe, u pravom smislu te reči.
Konkretno, SDS je morao da uđe u aranžman sa SNSD-om na nivou države, jer nije imao kud sa armijom zaslužnih partijskih aktivista kojima je u proteklom periodu, kao nagrada, u Sarajevu dodeljen posao. SNSD je taj posao odradio mnogo ranije, pa sada ima velikih problema sa nezajažljivim kadrovima koje jednostavno više nema gde da smesti, što dovodi do unutrašnjih potresa.
Zašto sve ovo navodim? Zato što je već dva meseca u Srpskoj na sceni pravi verbalni rat dve najjače stranke u kojima se ne biraju reči da se oblati onaj drugi. SDS i SNSD se sukobe na pitanjima oko kojih bi uglavnom trebalo da imaju jedinstven stav jer se radi o stvarima koje se dešavaju u Sarajevu gde, i jedni i drugi, tako se bar sami hvale, žestoko brane Srpsku.
Među tim teškim rečima počele su da dominiraju one poput "izdajnik" ili "strani plaćenik". Sve to bez ikakvih dokaza i argumenata. Sve je naravno jasno. Kampanja za izbore 2014. godine uveliko je počela. Ono o čemu ne razmišljaju jeste da se ta borba vodi na gostujućem terenu, u Sarajevu, gde domaći jedva čekaju da se pridošlice koje su im odavno trn u oku, međusobno zavade. Problem je samo što će svaka pobeda u tom ratu biti "Pirova", a postoji velika opasnost da ta Srpska, u koju se toliko zaklinju, bude jedini gubitnik.
Nastavak na Vesti-online.com...
