Izvor: Southeast European Times, 31.Mar.2014, 17:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste zabrinutost za krimske Tatare
Nakon bojkota referenduma, krimski Tatari su postali mete za lokalne milicije i Rusiju, upozoravaju stručnjaci.
31/03/2014
Zejnep Čermen za Southeast European Times iz Istanbula – 31.3.2014.
Ruska aneksija Krima je još jedanput stavila tatarsku zajednicu u nezavidan položaj tako da naučna zajednica i bezbednosni analitičari strahuju da to može dovesti do asimilacije, nasilne migracije ili nečeg goreg.
Pod Josifom Staljinom, Sovjetski Savez >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << je 1944. prisilno preselio Tatare sa Krima. Nekoliko decenija kasnije mnogi su mogli da se vrate, tako da sada 300.000 Tatara žive tamo i čine 14 posto stanovništva i značajnu opoziciju politici Rusije u regionu.
„Nažalost, ne vidim dobar scenario za krimske Tatare“, kaže za SETimes Kan Kasapoglu, bezbednosni analitičar iz istanbulskog Centra za ekonomske i spoljnopolitičke studije (EDAM). „Najgori scenario je da lokalna paravojska pretvori život Tatara u pakao. Politika zastrašivanja bila bi propraćena činovima nasilja koji bi mogli da dovedu do ozbiljnih gubitaka.“
Togrul Ismajil, stručnjak za međunarodne odnose TOBB Univerziteta u Ankari, deli Kasapogluovu procenu, navodeći da je Rusija rasporedila svoje ljude u regionu i podelila im oružje.
„Na ulici možete da vidite ljude pod oružjem. Skoro je nemoguće sprečiti te ljude da čine nasilje“, upozorava on, dodajući da te paravojne formacije počinju da prete krimskim Tatarima. „Svaki dan čujemo za nove incidente.“
Rešat Ametov, otac troje dece, pronađen je mrtav sa tragovima mučenja 18. marta u Simferopolju. Njegovo ubistvo je unelo strah među krimske Tatare.
„Niko ne zna kakva budućnost čeka ove ljude. Oni su u položaju talaca u sopstvenoj domovini“, kaže Ismajil. „Nije jasno da li će im Rusija dati pasoše ili da li će Tatari prihvatiti ruske pasoše. S druge strane, mogu ponovo da ih prisile da napuste zemlju.“
U 19. veku, u vreme Otomanskog Carstva, Turska je primila masovni egzodus krimskih Tatara. Oni su pred Ruskom tiranijom posle Krimskog rata 1850. utočište pronašli u Anadoliji.
Prema svedočenjima o deportaciji 1944, Tatari su imali samo 30 minuta da napuste svoje domove. Mnogi su izgubili živote tokom preseljenja u Sibir i centralnu Aziju po kazni za saradnju sa nacistima tokom okupacije Krima za koju su Sovjeti optužili Tatare. Mnogi Tatari su se preselili i u Tursku.
Ismajil kaže i da je period povratka Tatara na Krim, koji je dovršen 1988, takođe bio bolan. Nije im data ni zemlja ni smeštaj.
„Morali su da krenu potpuno iz početka“, kaže on.
Hakan Kirimli, krimski Tatarin i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Bilkent u Ankari, kaže da je kulturni identitet zajednice odavno izgubljen zbog sovjetske politike asimilacije.
„Ne smem ni da pomislim šta bi moglo da im se desi pod vlašću Vladimira Putina. Taj tip je pobio 500.000 ljudi u Čečeniji. Zatvorio je sve škole u Tatarstanu da lokalno stanovništvo ne bi moglo da nauči maternji jezik“, kaže on.
Kirimli dodaje da Ruska akcija na Krimu nema nikakvog pravnog osnova.
„Ruski argument da su stanovnici Krima hteli da Rusija vlada zemljom nije tačan. To je prava demagogija“, kaže on.
Starosedeoci regiona su krimski Tatari, ne Rusi, dodaje on.
„Rusi koji trenutno žive na Krimu naselili su zemlju posle 1944. Mnogi nisu ni rođeni na Krimu. Pravi stanovnici Krima neće Rusiju“, kaže on.
Kasapoglu kaže da su Turskoj i Evropi ruke vezane zbog njihove energetske zavisnosti od Rusije. Međutim, Krimli ističe da nijedna zemlja ne zavisi isključivo od Rusije u pogledu ispunjavanja energetskih potreba.
„Rusija nije jedina zemlja bogata energetskim resursima. Osim toga, ona ne isporučuje gas besplatno“, kaže Kirimli, dodajući da međunarodna zajednica ne bi trebalo da se boji energetske dominacije Rusije.
„Uvek ima drugih opcija“, kaže on.
Kasapoglu kaže da će nametanje ekonomskih sankcija Rusiji takođe opteretiti evropske zemlje.
„Kada analiziramo trgovinsku razmenu, možemo da kažemo da najveća pretnja Rusiji dolazi iz Evrope. Ali medalja ima dve strane“, kaže on.
Analitičari se slažu da je vojna akcija u cilju zaštite Tatara malo verovatna.
„Ovo je do sada najgori slučaj sa kojim se Turska suočava u pogledu zaštite prava turkijskih naroda koji žive van zemlje“, kaže Kasapoglu.
Dok međunarodna zajednica pokušava da pronađe odgovarajuće rešenje, svakodnevni život na Krimu je sve gori.
Ismajil opisuje trenutnu situaciju u regionu kao napetu. Nestašice struje, hrane i vode utiču na živote ljudi, kaže on.
„Sve što je dopremano iz Ukrajine je zaustavljeno“, kaže on.
Bez spoljne pomoći, krimski Tatari se trude da pronađu svoj način da se izbave iz krize.
Pokušaće da iskoriste svoje pravo na samoopredeljenje na predstojećem kongresu nacionalne skupštine krimskih Tatara sledećeg meseca, kaže Ismajil.
Ergun Sevimsoj, predsednik Asocijacije krimskih Turaka, kaže za SETimes da pritisak međunarodne zajednice možda neće uticati na Rusiju
„Rusiju su samo izbacili iz G8, ali oni i dalje mogu da kažu „Ja sledim svoju politiku, a vi radite šta hoćete“, kaže Sevimsoj, dodajući da će nacionalna skupština Tatara na Krimu najverovatnije tražiti od Rusije pismeno obećanje tatarskoj zajednici pred međunarodnim posrednikom kao što je UN.
„Ali mi nimalo ne verujemo Rusiji“, kaže on. „Ona može sve ugovore da otkaže posle pet godina.“
Džihan Kirimli, krimski Tatarin, živi u Ankari, a porodica mu se u Tursku doselila sa Krima u 19. veku.
„Krimski Tatari se već dugo bore za opstanak“, kaže on. „Oni su drugačiji. Miran narod. Oni svakako neće rat, ali trenutno je situacija vrlo tragična za njih.“
Koje korake treba preduzeti za zaštitu prava tatarske zajednice na Krimu? Podelite svoje mišljenje u komentarima.
Nastavak na Southeast European Times...
