Izvor: RTS, 16.Okt.2012, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste siromaštvo u gradovima
Ubrzano osiromašenje i osetan pad životnog standarda pogađaju sve veći broj građana, pokazuju rezultati istraživanja Instituta za sociološka istraživanja Univerziteta u Beogradu. Sve više zaposlenih siromašnih, upozorava "Mreža protiv siromaštva - Srbija".
Istraživanje Instituta za sociološka istraživanja Univerziteta u Beogradu o socio-ekonomskom položaju domaćinstava pokazalo je da u Srbiji dolazi do ubrzanog osiromašenja i značajnog pogoršanja uslova života >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << velikog dela stanovništva, saopštila je danas "Mreža protiv siromaštva - Srbija".
Mreža je pozvala Vladu Srbije da u borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti svoje kapacitete što više usmeri na oživljavanje privrednog rasta i povećanje zaposlenosti, kao i da akademsku zajednicu i građanski sektor u potpunosti uključi u kreiranje održive strategije ekonomskog razvoja zemlje.
Složena skala materijalnog položaja, koja sadrži nekoliko pokazatelja prihoda, potrošnje i imovinskog stanja, kako navode iz Mreže, ukazuje na trend pogoršanja materijalnog statusa svih slojeva društva, a pogotovo onih koji nemaju visok rukovodeći položaj ili preduzetničku firmu.
Prema rezultatima istraživanja, domaćinstva u Srbiji su 2012. godine imala manje prilike da budu ekonomski aktivna i da rade, nego što je to bio slučaj 2003. godine, za koju postoje uporedni podaci iz ranijeg istraživanja Instituta.
Ove godine u 30 odsto domaćinstava koja imaju članove radnog uzrasta nije registrovana ni formalna ni neformalna zaposlenost, dok je 2003. godini zabeleženo 25 odsto takvih domaćinstava. U jednom broju tih domaćinstava obavljale su se tek neke aktivnosti proizvodnje hrane za sopstvene potrebe ili slične aktivnosti samopomoći.
Kako se dodaje u saopštenju datom uoči 17. oktobra, Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, 2012. godine u 14 odsto domaćinstava sa članovima radnog uzrasta nije registrovana nikakva ekonomska aktivnost, dok je taj procenat 2003. godine iznosio osam odsto.
Navedeni podaci, kako smatraju u Mreži, znače veliki gubitak ekonomskog potencijala Srbije, a za domaćinstva predstavlja veliki faktor povećanja rizika od siromaštva i socijalne isključenosti.
"Iza uopštenih podataka o stanju privrede i potrošnje kriju se desetine hiljada dramatičnih priča o pokušaju porodica u Srbiji da održe život dostojan evropskih građana u 21. veku", dodaju u Mreži.
Samo mali broj domaćinstava koja pripadaju najbogatijim slojevima društva uspeva da izbegne ili ublaži udar ekonomske krize time što mogu da očuvaju svoju imovinu i prihode, dok svi ostali trpe vidno pogoršanje situacije u odnosu na 2003. godinu.
"Posebno zabrinjava činjenica da nekvalifikovani radnici trpe vidan pad standarda i imaju lošiji materijalni položaj čak i od tradicionalno siromašnih sitnih poljoprivrednika. Ovo ukazuje na porast urbanog siromaštva i na uvećanje kategorije zaposlenih siromašnih", dodaje se u saopštenju.
Mreža protiv siromaštva je članica Evropske mreže protiv siromaštva i okuplja 21 nevladinu organizaciju iz Srbije.
