Izvor: Danas, 19.Avg.2015, 11:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste ali ne stari
Preostalo sofijsko vreme, u gradu čiji je moto "Raste ali ne stari", iskoristili smo da obiđemo sâm centar Sofije. A to znači da smo, polazeći sa obližnjeg parkinga ispred hotela Šeraton (tj. "Sofija hotel Balkan"), i šetajući okolo-naokolo, videli spomenik Svetoj Sofiji, rotondu Svetog Đorđa, okruženu sa ostacima starog grada Serdike, pa u daljini džamiju Banja Baši iz 1576. godine, i zatim i zgradu rezidencije predsednika.
A kod rezidencije smo se našli baš u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << trenutku smene straže koju čine dva bugarska vojnika, uz još tridesetak turista koji su valjda baš zbog toga čekali ovde. Možda zbog kiše, a možda je to uvek tako - tek nova straža je hitro došla do stare, ovi se za sekund izmakoše, brzo zakoračiše napred i - odoše. Bruka. Ni traga od neke spektakularne smene, kao što je, na primer, ona na Sintagmi, u Atini, pa čak i kod našeg predsednika, u Beogradu.
U blizini je i Ruska crkva, što je skraćeno ime za crkvu Svetog Nikole Čudotvorca, prelepu građevinu sa pet upadljivih, pozlaćenih kupola. Crkva je podignuta na "teritoriji" Ruske ambasade, krajem 19. i početkom 20. veka, za potrebe ruskih (e)migranata u Sofiji. Posle kraja Velikog rata, za starešinu crkve došao je arhijerej Ruske pravoslavne crkve, arhiepiskop Serafim Sobolev, koji je još za života postao jedan od najvoljenijih sveštenika Sofije, i to svih njenih stanovnika, kako Rusa, tako i Bugara. Pre nego što se upokojio u Gospodu, poručio je svim vernicima da će im i dalje pomagati, rekavši jednostavno "A vi mi pišite pisma!" I tako danas vernici pišu ceduljice sa svojim mukama i molbama za pomoć, ostavljajući ih u kripti hrama, pored Serafimovog groba. Kažu da otac Serafim (i dalje) čini čuda, isceljujući sa nebeskog prestola bolesne i sirote, a kažu da je posebno čuven po tome što pomaže učenicima i studentima kada imaju teške ispite (!) U blizini, u istom bloku zgrada gde je i Rezidencija predsednika, nalazi se i Ministarstvo prosvete i nauke (Ministerstvo na obrazovanieto i naukata), pa ako i oni tamo reformišu prosvetu zdušno kao ovi naši ovde, zaista nije loše imati nekoga Svetog čoveka - da se nađe i da pomogne u samoodbrani đaka od nadahnutih reformatora!
I tako, i dalje po kiši, stigosmo do hrama Aleksandra Nevskog, patrijaršijske crkve ili katedrale, poznate i kao "Zlatna crkva". Hram je građen između 1882. i 1924. godine, a posvećen je Svetom Aleksandru Nevskom (princ Aleksandar Nevski iz Novgoroda), kao i ruskim vojnicima izginulim u Rusko-turskom ratu (1877-1878) koji je Bugarima omogućio samostalnost (ne potpunu, ali ipak samostalnost). Centralna, pozlaćena kupola visoka je 45 metara, a zvonik sa strane ima još 8 metara više. U hram može da stane oko 10.000 ljudi, tj. vernika, ali ga sve to čini ipak drugim najvećim pravoslavnim hramom na Balkanu, odmah posle hrama Svetog Save.
