Izvor: RTS, 31.Mar.2009, 21:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rast troškova života - pad proizvodnje
Cene na malo roba i usluga u Srbiji u martu povećane za 0,5 odsto, dok su troškovi života u odnosu na prethodni mesec porasli za 0,4 odsto, saopštio Republički zavod za statistiku. Pad industrijske proizvodnje. Deficit manji nego u istom periodu prethodne godine.
Republički zavod za statistiku saopštio je da su cene na malo roba i usluga u Srbiji u martu povećane za 0,5 odsto, dok su troškovi života u odnosu na prethodni mesec porasli za 0,4 odsto.
Profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Vladimir Krulj rekao je da stanovništvo u Srbiji štedi što pokazuje i jasan statistički parametar.
"Prosečno domaćinstvo u ovom trenutku odvaja manje za potrošnju osnovnih životnih namirnica nego što je to bilo prethodnih godina", rekao je Krulj.
"To jasno ukazuje i na psihološki momenat, jer ljudi razmišljaju i o onome što je pred nama sutra", napomenuo je profesor.
Cene na malo u martu ove godine povećane su za 9,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok su u odnosu na decembar 2008. godine veće za 5,8 odsto.
Cene roba su porasle za 0,4 odsto, dok su cene usluga povećane u proseku za 0,5 odsto u odnosu na prethodni mesec, zbog povećanja cena komunalnih usluga u nekim gradovima, navedeno je u saopštenju.
Troškovi života u Srbiji, u martu 2009. godine u odnosu na prethodni mesec u proseku su viši za 0,4 odsto, a u odnosu na isti mesec 2008. godine veći su za 9,1 odsto, dok su u odnosu na decembar 2008. godine veći za 4,2 odsto.
Posmatrano po grupama proizvoda u martu 2009. godine u odnosu na prethodni mesec, cene poljoprivrednih proizvoda porasle su u martu ove godine za 4,1 odsto, a na formiranje ovog indeksa uticalo je sezonsko pomeranje cena povrća, voća, jaja i ribe.
Cene industrijsko prehrambenih proizvoda u proseku su ostale na prošlomesečnom nivou, kao i cene duvana, dok su cene pića u proseku povećane za 1,6 odsto, a industrijsko neprehrambenih proizvoda u proseku za 0,1 odsto.
Februarski pad industrijske proizvodnje
Industrijska proizvodnja u Srbiji u februaru je bila 19,7 odsto manja nego u istom mesecu 2008. dok je u poređenju sa prosečnom u prošloj godini bila manja 21,9 odsto.
Posmatrano po sektorima, u februaru ove je u poređenju sa istim mesecom prethodne godine na sektoru prerađivačke industrije zabeležen pad od 23,7 odsto, kod vađenja rude i kamena od 10,8 odsto a u proizvodnji i distribuciji struje, gasa i vode od 8,5 odsto.
Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama pokazuju da je u februaru u proizvodnji kapitalnih proizvoda ubeležen pad od 35,9 odsto, kod trajnih proizvoda za široku potrošnju od 34,5 odsto, intermedijarnih proizvoda osim energije od 33,1 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju od 13,4 i energije od osam odsto.
Pad na godišnjem nivou u februaru je zabeležen kod 28 oblasti čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 99,9 odsto, pokazuju podaci iz saopštenja.
Februarskom padu industrijske proizvodnje najviše je doprinelo smanjenje produkcije osnovnih metala, prehrambenih proizvoda, proizvodnje proizvoda od nemetalnih minerala, hemikalija i hemijskih proizvoda i proizvodnje električne energije.
U februaru je industrijska proizvodnja u poređenju sa prosekom iz 2008. kod ukupne industrijske proizvodnje manja 22,1 odsto a kod prerađivačke industrije 28,7 odsto.
Izvoz smanjen za 35, uvoz za 36 odsto
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena za prva dva meseca ove godine iznosi 3,17 milijardi dolara, što je 36 manje nego u istom periodu prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 1,01 milijardi dolara, što je smanjenje od 35 odsto, a uvezeno za 2,12 milijardi dolara, 36,4 odsto manje nego u istom periodu lane.
Deficit iznosi 1,1 milijardu dolara, što je manje za 37,6 odsto nego u istom periodu lane.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 47,8 odsto i nešo je veća nego u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 46,8 odsto.
U periodu januar-februar, nastavljene su tendencije pada izvoza i uvoza s kraja protekle godine, a glavni uzrok je svetska kriza, koja je dovela do pada privredne aktivnosti u svetu, a reflektuje se i na našu spoljnotrgovinsku robnu razmenu.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Nemačka, Italija i BiH, a u uvozu Rusija, Nemačka, i Italija. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama EU, na koje otpada više od polovine ukupne razmene.
Suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim JU republikama BiH, Crnom Gorom i Makedonijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, kao i nedovoljnog korišćenja bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini.
Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima postoji suficit u razmeni od 149,4 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića). Istovremeno iz njih se najviše uvozi gvožđe, kameni ugalj i energenti.
.jpg)
