Izvor: Politika, 12.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprodaja primorja
Podgorica, novembra – Kada je nedavno obelodanjen izveštaj UN u kome je saopšteno da je Crna Gora najsiromašnija zemlja u regionu i da je blizu polovine stanovništva bez dovoljno novca za hranu, bila je to činjenica koju ni vlast nije mogla olako da demantuje. Beda i siromaštvo zagospodarili su većinom ovdašnjih domaćinstava. Ova vest, izgleda, jedino nije doprla do ne tako malog broja enormno bogatih Crnogoraca, ali i stranaca koji su pokupovali sve što su mogli, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od preduzeća do najboljih lokala na Crnogorskom primorju.Tako je, recimo, ruski tajkun Olega Deripaske postao gazda podgoričkog Kombinata aluminijuma, nikšićkih Rudnika boksita, a sada je i potencijalni kupac pljevaljskih Rudnika uglja i Termoelektrane Pljevlja. Upravo njega je, međutim, kancelarija UN za razvoj markirala kao vlasnika čija kompanija KAP struju u Crnoj Gori plaća dva centa po kilovatu, dok je za građane ta cena – 44,9 centi! Prema ovoj kancelariji "svako crnogorsko domaćinstvo dnevno dotira KAP sa jednim evrom", odnosno građani godišnje Deripaski za struju subvencioniraju 57,6 miliona evra, što je skoro deset miliona više od iznosa za koji je ova kompanija prodata ruskom tajkunu.
Njegov zemljak Vadim Aleksandrovič Lejbenzon, vlasnik kompanije "Midlend", godine 2004. kupio je nikšićku Željezaru za svega hiljadu evra. Za dve godine gazdovanja srcem celokupne nikšićke privrede, on je ispraznio magacine, istopio sirovine, pokupio pare i tajno, početkom ove godine, napustio Crnu Goru i iz nepoznatog dela sveta vladi poslao razglednicu u kojoj joj je saopštio – da raskida ugovor.
Nakon dvomesečne borbe oko prodaje finansijski najmoćnijeg preduzeća Telekoma Crne Gore, isti je prodat mađarskoj firmi "Matav" za 181,28 miliona evra. Kako je većinski vlasnik mađarske firme "Dojče telekom", mnogi su mogli da zaključe da je to bio razlog zbog koga crnogorski Telekom nije prodat, recimo, srpskom Telekomu, iako je ovaj u ponudi bio povoljniji od "Matava", a manjinski akcionari upozoravali vladu da se "Matav" pokazao lošim prilikom privatizacije makedonskog Telekoma.
Mnogobrojne hotele na Crnogorskom primorju kupili su, međutim, domaći finansijski bosovi. Vlasnici hotela "Budvanske rivijere" sada su, recimo, Veselin Barović i Banja Vujošević, dok su dva najveća podgorička hotela – "Crna Gora" i "Podgorica" – prešla u ruke građevinskog maga, izvesnog Burića. Posebno su u glavnom gradu Crne Gore postali moćni građevinski tajkuni, među koje se ubrajaju pojedini ljudi bliski vlasti u Crnoj Gori, a među kojima je vlasnik "Cijevne komerc" Danilo Petrović, koji je u Podgorici upravo prošle nedelje kupio 2.100 kvadrata zemljišta u centru grada za 5,65 miliona evra, što je do sada nezabeležen rekord, jer ispada da je kvadrat zemlje plaćen 2.700 evra! Na toj lokaciji najavio je da će napraviti ekskluzivni poslovni objekat.
Posebna priča svakako je podgorička kompanija "Montenova", vlasništvo Aca Đukanovića, koja se poslednjih meseci pokazala veoma uspešnom u trgovini akcijama na berzi. Tako je, recimo, nedavno ova firma kupila 30 odsto akcija Nikšićke banke, jedine državne štedionice, za oko 2,3 miliona evra, čime je Đukanović postao njen najmoćniji vlasnik. Početkom septembra on je za milion evra kupio i akcije Crnogorske komercijalne banke, a potom iste prodao mađarskoj OTP banci, i za svojih deset odsto akcija zaradio oko deset miliona evra.
Crnogorski tajkuni početkom ove godine novac koji su izneli iz Crne Gore polako vraćaju i legalizuju preko berzanskih kuća, kupujući preduzeća i na hiljade kvadratnih metara atraktivnog zemljišta na Crnogorskom primorju. Prethodno su novac, pre nego što će ga legalizovati, dobijali na bazi monopola, češće u sivoj zoni poslovanja, gde je za ostvarenje ekonomskih profita bio potreban minimum poslovne dovitljivosti, a od infrastrukture samo mobilni telefon, kum ili neko od uticajnih ljudi iz crnogorske vlasti. Po istom receptu se, kupovinom celih predela u okolini Budve, Kotora i Bara, legalizuju i "poslovni" ljudi iz inostranstva. Zasad kao da niko nije zabrinut što hiljade hektara atraktivnih lokacija na primorju, pa i na severu Crne Gore, prelaze u vlasništvo – stranih državljana.
[objavljeno: ]
.jpg)
