Izvor: Politika, 24.Jan.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprodaja Hrvatske
Sistematizacija državnih preduzeća namenjenih privatizaciji, radi krpljenja budžeta, upućuje na zaključak o finalnom uzmicanju države pred ideologijom neoliberalizma
Zagreb – Državni ured za upravljanje državnom imovinom (DUUDI) u Hrvatskoj je početkom januaravladi predložio novu sistematizaciju za više desetina preduzeća u državnom portfelju, s ciljem razvrstavanja na ona koja su i dalje od strateškog interesa i ona koja mogu da budu u većinskom delu ponuđena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na tržištu, izveštava Dojče vele.
S obzirom na centralizovanost državnih institucija, nema sumnje da je ured pritome samo potpisao već pripremljeno mišljenje iz vrha vlade, što čitavoj proceduri daje ozbiljnost gotovo svršenog čina.
„Time se opet u novije vreme potvrđuje da surova stvarnost ruši vladinu bajku o zaštiti državnog i opšteg društvenog interesa. Ona se još trudi da spase likvidnost budžeta i zaustavi dalji pad kreditnog rejtinga, a narednoj će vlasti prepustiti ostatak brige o nacionalnoj ekonomiji“, kaže za Dojče vele ekonomski analitičar Guste Santini.
„No, to je ionako samo epilog dvadesetogodišnjeg procesa neoliberalnog uzmicanja države, pri čemu su veće i jače zemlje ipak sačuvale dosta vrednosti, dok su manjima, naročito onima u tranziciji, namenjeni ogromni rizici i neizvesnost u cilju nečije privatne koristi.“
Kategorizacije o kojima je reč, objavljene na internet stranicama Državnog ureda, liče na izlog prodavnice u kojoj je u toku opšta rasprodaja, i podeljene su na tri dela.
U još jednom, posebnom, ostavljena su retka preduzeća monopolisti od strateškog značaja, poput onih koja regulišu saobraćajnu infrastrukturu. Uz njih stoji napomena: „sačuvati za buduće generacije, ne predviđa se privatizacija”.
Čini se da je baš sve ostalo, izuzev tih „mrvica sa stola”, osuđeno da ode na doboš.
U kategoriji „Društva od posebnog značaja”, s napomenom „moguća je privatizacija ili prodaja po posebnoj odluci”, nalaze se 24 firme: Hrvatske železnice – Kargo, Brodarski institut, „Kroacijaerlajns”, Kroacija banka, Hrvatska pošta, Hrvatska lutrija, Imunološki zavod, „Jadrolinija”, Luka „Rijeka”, „Narodne novine”, Brodogradilište „Uljanik”… Tu je i sedam najvećih aerodroma.
Sledeća kategorija već nosi merkantilno ime „Tip solidum”, i u njoj je desetak preduzeća u kojima država ima manjinski, ali značajan vlasnički udeo.
Tako će na prodaju tih često kontrolnih paketa deonica biti stavljeni: „Đuro Đaković” holding, „Ina”, „Končar”, Luka „Ploče”, „Podravka”, „Atlantska plovidba”, „Sunčani Hvar,” Kroacija osiguranje, Hrvatska poštanska banka.
Napomene uz njih glase „puna izloženost tržišnoj utakmici” i, pre svega, „osigurati punjenje budžeta”.
Poslednja kategorija s nazivom „Koncesionari” odnosi se na tamo nenavedene firme i javna dobra poput autoputeva – to je odranije poznato – koje vlada namerava da iznajmi na više desetina godina.
Ovaj svojevrsni katalog za postnovogodišnju rasprodaju trebalo bi da bude usvojen u vladi do kraja prvog kvartala, a zatim počinje aukcija. Čitava operacija zasad ne bi ni bila primećena – i ovako jedva da jeste – da sindikalci „Petrokemije”, kutinskog proizvođača veštačkog đubriva i drugog najvećeg hrvatskog izvoznika, nisu doznali da je i za njih planira privatizacijska sudbina, mada je to preduzeće već 15 godina eksplicitno zavedeno kao strateški državni resurs.
Gotovo sigurno greškom, „Petrokemija” je svrstana pod „Tip solidum”, a mesto joj je valjda u „Društvima od posebnog značenja”, prema većinskom državnom vlasništvu.
Bez obzira na to, tamošnji sindikalci dobro su razumeli iznesenu sistematizaciju po kojoj bi i ta kategorija bila izložena verovatnoj privatizaciji, pa su preduzeli akciju odbrane svog i javnog interesa, za početak se obrativši preko medija široj javnosti.
Ministar privrede Hrvatske Ivan Vrdoljak poručio im je nakon toga da niko nije govorio o privatizaciji.
Ali, nažalost, ipak jeste, koliko god se potom i Mladen Pejnović iz Državnog ureda pravdao da je sistematizacija pogrešno protumačena. Uostalom, ni on sam nije kasnije ponudio drugo tumačenje predmeta u toj igri „gluvih telefona”.
Moglo bi da se zaključi da vlasti za sada još testiraju javno mnjenje i razvrstavaju prioritete prema mogućem otporu radništva i drugih zainteresovanih društvenih subjekata, na koji bi mogle da naiđu.
Siniša Miličić, predsednik Regionalnog industrijskog sindikata iz Varaždina, ocenjuje da dosadašnja praksa privatizacije jasno upozorava da takvi postupci idu mahom na štetu radnika i šire javnosti:
„Radi kratkoročne koristi trenutne političke vlasti i nečijeg privatnog profita, gaze se preostala prava zaposlenih, i još nas uveravaju da je to na našu zajedničku korist. Bar smo do sada dobro naučili da nipošto nije tako. I drugo, država uopšte nije nužno loš gazda, osim ako vlastima nije cilj da nas uvere u to.“
„Mogli bismo od razvijenijih ekonomija da preuzmemo i neke druge modele organizacije, jer klasična privatizacija očigledno više nije prihvatljivo rešenje. Ova kriza bi tako mogla da se iskoristi i za radikalan zaokret prema razvoju radničkog deoničarstva, gde menadžeri moraju da se ponašaju kao i u privatnim firmama. Danas na Zapadu postoji mnogo takvih uspešnih primera, a ima ih nekoliko i u Hrvatskoj. Oni više nego jasno dokazuju da ljudi koji tamo rade ipak najodgovornije brinu o svom poslovanju”, poručuje Miličić.
objavljeno: 24.01.2013.
