Izvor: Politika, 09.Avg.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasparčavanje Bliskog istoka
Sukobi Izraelaca i Palestinaca, teroristički napadi, krvave revolucije, jačanje autoritarnih vođa, kršenje ljudskih prava, verski sukobi, prekrajanje granica... To je opis Bliskog istoka, koji je važio juče, važi danas, ali izgleda važiće i sutra. Međutim, ovaj vanvremenski imidž ovog regiona minulih dana i nedelja sve jasnije dobija još jednu nijansu u kojoj islamistički pokreti, naročito oni ekstremni, prete da vrtlog sukoba ubrzaju i rasparčavju Bliski istok.
HAMAS BEZ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << PODRŠKE ARAPA: To što trodnevno primirje između boraca islamističkog militantnog pokreta Hamas i izraelske vojske nije produženo nije mnogo iznenadilo poznavaoce prilika. Hamas je odlučan da neće prekinuti sa raketiranjem Izraela sve dok ne dobije bar delimičnu deblokadu pojasa Gaze, pri čemu u tom zahtevu on ima nepodeljenu podršku i umerenog Fataha. Izraelska vlada, pak, očigledno smatra da je sada pravi trenutak da u Gazi protiv Hamasa sprovede „Dahija doktrinu”, koju je 2006. izmislio komandant izraelske vojske za severni front Gadi Ajzenkot. On je tada insistirao da se libanski pokret Hezbolah može suzbiti samo bombardovanjem gusto naseljenog predgrađa Bejruta. Predgrađe Dahija Izrael je sravnio sa zemljom a Ajzenkot je, kako svedoče i američke diplomatske depeše koje je otkrio „Vikiliks”, smatrao da što više oni naškode stanovništvu, to će više obuzdati Hezbolah.
Aktuelna ofanziva „Zaštitna ivica” je, čini se, primena ove kontroverzne doktrine kolektivnog kažnjavanja, pri čemu Izrael nastoji da iskoristi i okolnosti da Hamas nije baš u zavidnoj situaciji. Ovaj islamistički pokret nije u milosti aktuelnih vođa arapskih zemalja u okruženju, pre svega Egipta koji je često bio diplomatski posrednik između dve strane. Dovoljno je pogledati vesti na egipatskim TV kanalima i čuti kako novinari čak ne žele da izgovore ima lidera Hamasa Kaleda Mašala već ga nazivaju vođom gangsterske grupe. Osim odsustva egipatske podrške, Sirija Bašara el Asada zbog sukoba sa džihadistima nemaju snage da daju podršku Hamasu, dok su saudijske sunitske monarhije uveliko ušle u tajne dogovore sa Izraelom u nameri pre svega da u regionu obuzdaju narastajući uticaj šiitskog Irana.
Ali, Izrael bi trebalo da zabrine to što je u bombardovanju Gaze dosad poginulo oko 1900 ljudi, većinom civila, dok je oko 30.000 domova oštećeno ili uništeno. Ne samo što te brojke, kako ističe urednik u „Harecu” Gideon Levi, „nisu za ponos nego za stid”, nego one će samo osigurati da te žrtve ostanu u sećanju generacija Palestinaca koji će misliti da samo oružanim otporom ili terorističkim napadima na Izrael mogu da osvoje slobodu. Pogrešan zaključak koji će samo zavrteti vrtlog nasilja u kojem će nove generacije Jevreja sve više mrzeti Palestince i obrnuto.
BITKA U IRAKU: Pogrešni zaključci i procene regionalnih i svetskih sila zavrtele su i vrtlog nasilja u Iraku. Pri tom, nije reč samo o američkom svrgavanju Sadama Huseina koje je doprinelo sektaškom nasilju u kojem se za svoje parče drevne Mesopotamije bore Arapi suniti, Arapi šiiti i Kurdi. Reč je i o brojnim pogrešnim potezima zapadnih sila koje su više jurile za naftom nego što su razumele istorijski i verski kontekst regiona. Poverljive američke depeše otkrivaju da je u februaru 2010. prvi obaveštajac Sirije general Ali Mamluk nudio Amerikancima da se zajedno bore protiv džihadističkih terorističkih grupa, poput Islamske države Iraka i Levanta (Idil). Vašington je, međutim, to izbegao i nasuprot tome ubrzo počeo da finansijski pomaže džihadističke grupe, koje su godinu dana kasnije iskoristile narodni bunt protiv Asada.
Vašington očigledno nije očekivao da će vođa Idila Abu Bakr el Bagdadi proglasiti kalifat i munjevitom brzinom osvojiti dobar deo Iraka. Pridružile su mu se i borci Fronta el Nusra i još neke grupe bliske Al Kaidi, koje su prethodno dobijale svesrdnu pomoć Saudijske Arabije, Kuvajta, Katara i ostalih saudijskih monarhija. Iako na svojim teritorijama nastoje da suzbiju delovanje džihadističkih pokreta, u regionu im nije smetalo da finansiraju takve ubilačke mašine jer, kako svedoče američke depeše, time žele da „otkinu glavu zmiji”, misleći pritom na Iran.
To što su džihadisti ove nedelje osvojili Mosulsku branu i sada mogu da je zatvore i ostave Bagdad bez vode, ili pak da je skroz otvore i potope ga, govori o tome da se Irak već dobrim delom raspao a da to zasad neće sprečiti i američko bombardovanje džihadista.
GRAĐANSKI RAT U LIBANU: Ono što bi trebalo još više da zabrine svet jeste činjenica da džihadisti u svom pohodu polako ali sigurno ulaze u Liban, preteći da izazovu građansko-verski rat u zemlji kojem hrišćani čine 40 odsto stanovništva, muslimani šiiti i suniti po 27 odsto, a više od 5 odsto su Druzi. Suniti čine većinski deo libanske vojske tako da se u pograničnom gradu Arsalu zapravo bore suniti protiv sunita. A budući da je Saudijska Arabija dostavila libanskoj vojsci pomoć od milijardu dolara u borbi protiv džihadista, ispada da je Rijad finansirao i naoružavao obe strane. Iako je Rijad u tim akcijama samo želeo da nadigra Teheran, čini se da će svi ovi događaji samo dovesti do sunitsko-šiitskog rata na više frontova, koji će biti nemoguće kontrolisati ni iz Rijada, ni iz Teherana, ali ni iz Vašingtona.
Nenad Radičević
objavljeno: 10.08.2014
