Izvor: Politika, 07.Nov.2014, 15:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raskrinkan poreski raj u Luksemburgu
Čak 343 kompanije – od američkog „Pepsija”, preko Dojče banke, do investicionog fonda Abu Dabija – uživale su izuzetne poreske olakšice u vreme dok je Žan-Klod Junker bio premijer Luksemburga
„Vreme je da Evropa zasuče rukave i počne sa rešavanjem nagomilanih problema. Trenutak je da unesemo nešto morala i etike u borbu protiv poreskih mahinacija”, izgovorio je Žan-Klod Junker, novi predsednik Evropske komisije, stupajući na dužnost u nedelju 1. novembra. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Samo četiri dana kasnije, premijer Luksemburga od 1995. do 2013. godine i njegov dugogodišnji ministar finansija našli su se juče u epicentru razgranatog međunarodnog poreskog skandala otkrivenog na tlu Velikog vojvodstva.
Od 2000. godine, 343 strane kompanije –od američkog „Pepsija” i kanadskog državnog penzionog fonda, preko Dojče banke i švedske Ikee, do investicionog fonda Abu Dabija – izdvajale su minimalna sredstva za porez na svoj globalni biznis, prebacujući profite preko ispostava registrovanih u Luksemburgu. Ovaj zaključak rezultat je polugodišnjeg istraživanja Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo(ICIJ) iz SAD u kome je učestvovalo više od 80 novinara iz 26 zemalja.
Izveštaj ICIJ na preko 28.000 stranica, objavljen u sredu, osvetljava kompleksne sheme utaje poreza koje su probrane megakompanije i finansijske institucije, uz pomoć predusretljivih poreskih vlasti Luksemburga i računovodstvene firme „Prajsvoterhaus kupers”, godinama upražnjavale u srcu Evrope.
Procedura je u principu bila jednostavna. Bogate firme, željne da prikriju profite u domovini, godinama su se naoružane specifičnim „pismom podrške” obraćale jednom čoveku u poreskoj upravi Luksemburga. Predstavnici zainteresovanih korporacija, uz prethodnu knjigovodstvenu pripremu „Prajsvoterhaus kupera”, stupale su u kontakt sa Marijusom Kolom (penzionisan 2013), koga jedan belgijski dnevnik opisuje kao „čuvara jedinih vrata kroz koja se moglo ući u finansijski raj Luksemburga”.
Kolov potpis stoji na većini od 548 odobrenih „pisama podrške” na osnovu kojih su bogate firme i institucije sticale priliku da preko adrese filijala u Luksemburgu provlače prihode iz zemalja sa visokim poreskim stopama, razmenjuju pozajmice i kredite između sopstvenih filijala na sve četiri strane sveta, kupuju nekretnine u inostranstvu, transferišu dobit od prodaje intelektualnih svojina ostvaren drugde... Firme su, naravno, obećavale velika ulaganja u Luksemburgu: odobrovoljena lokalna poreska uprava je ponekim kompanijama odobravala da umesto zvaničnog korporativnog poreza od 29 odsto plaćaju jedan odsto ili –čak manje od toga!
Sa pravim sagovornicima poreska uprava Luksemburga je svojevremeno dogovarala olakšice za manje od 24 sata, navodi izveštaj ICIJ. Nakon razgovora iza zatvorenih vrata, strana firma bi registrovala podružnicu u Luksemburgu: počesto samo u obliku poštanskog sandučeta, okačenog natpisa sa imenom firme ili u najboljem slučaju kancelarije sa oskudnim brojem zaposlenih. Jedan od izuzetaka je „Prajsvoterhaus kuper”, koji je lane u Luksemburgu zapošljavao preko 1.300 poreskih eksperata (najavili su ove godine pojačanje od još 640 računovođa).
Za koliko novca su oštećene domicilne države kompanija koje su stekle povlašćeni poreski status u Luksemburgu nije poznato. Izveštaj ICIJ spominje sumu od najmanje 220 milijardi dolara, i to bez uvida u poreske aranžmane u kojima su posredovale druge međunarodne knjigovodstvene kompanije, takođe aktivne u vojvodstvu.
U međuvremenu, poreske mahinacije prebogatih utajivača, posebno tokom krize 2008–2010. godine, na egzotičnom ostrvlju širom sveta sićušne su u odnosu na finansijske ispade koje su „Amazon”, „DžejPiMorgan”, „Fedeks”, „Barberi”, najbogatija belgijska porodica Spelberh (suvlasnici najvećih pivara na svetu ABInbev), farmaceutske kuće „Abot laboratorije”, „Šajr”, „GlaksoSmitKlajn” realizovali u Luksemburgu, i to iz jednog ključnog razloga.
Za razliku od poreskih pribežišta u Andori, Panami ili Hongkongu, Luksemburg je od sredine 20. veka uvaženi član globalne finansijske arene. Veliko vojvodstvo je jedna od zemalja osnivača Evropske unije, danas među vodećim svetskim centrima finansijskih transakcija, u kome se godišnje obrće oko 3,7 biliona dolara: u međunarodnoj areni velikog novca sve donedavno bilo je uvreženo, barem javno, uverenje da Luksemburg poštuje utanačena pravila transnacionalnog biznisa i njegovog oporezivanja.
Zvanični Brisel ipak već neko vreme sumnja u transparentnost poreskih poslova u Luksemburgu. Odlučno odbijanje Junkera početkom decenije da Luksemburg dostavi Briselu pojedine poreske sporazume sa velikim transnacionalnim kompanijama pojačalo je podozrivost EU. Evropska komisija nedavno je otvorila zvaničnu istragu o poreskim aranžmanima „Fijata” i „Epla” u Luksemburgu.
Koliko je Junker –u svojstvu ministra finansija i premijera Luksemburga –kumovao poreskom pravilniku koji je omogućavao stranim kompanijama da plaćaju porez od samo 0,0065 odsto? Poznato je da je Junker lično potpisao zakon kojim se 80 odsto profita na prodaji intelektualne svojine – prikazan kroz knjige u Luksemburgu – oslobađa od oporezivanja.
U međuvremenu, Evropska komisija najavila je juče istragu. Poreske vlasti Luksemburga tvrde da su poslovale u skladu sa opšteprihvaćenim poreskim zakonima EU. Novi predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker odbio je da komentariše izveštaj ICIJ i najavio da neće ometati predstojeću istragu.
Tanja Vujić
objavljeno: 07.11.2014
