Izvor: Blic, 27.Feb.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasipamo struju, bacamo hranu i lekove
Skuplje nećemo, a skupo bacamo. Ovako se u najkraćem može opisati kako razmišlja i kako se ponaša jedna prosečna srpska porodica kojoj je skupoća sve veći teret, ali će priznati da novac redovno baca na hranu, struju, gorivo, lekove, garderobu. Englezi procenjuju da bi s hranom koju bace tokom godine do vrha mogli napuniti Vembli, najveći pokriveni stadion na svetu. Podaci za Srbiju ne postoje, ali po procenama svaka šesta vekna hleba biva bačena. Navike lagano menja kriza, ali, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tvrde poznavaoci, i dalje nismo preterano štedljivi.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, polovina hrane u svetu koja je proizvedena, biva bačena. Na smetlištu najčešće završe hleb, mlečni i suhomesnati proizvodi kojima istekne rok trajanja. Kod nas se baca i kuvana hrana, a količine su tolike da niko ne bi trebalo da bude gladan.
U Srbiji se svakog dana proizvede 3,5 milioni vekni hleba, a čak 15 odsto ili 26 tona se ne proda.
- Niko ne istražuje, niti imamo podatke koliko se hleba baci. Velikim proizvođačima hleba, megamarketi svakog dana vrate 12,9 do 14 odsto isporučenih vekni. Trgovci jednostavno ne vode računa o količinama koje mogu prodati, a pekari štetu ne mogu nadoknaditi ni proizvodnjom hlebnih mrvica. Sada tražimo da remitenda bude maksimalnih pet odsto - kaže za "Blic nedelje” predsednik Unije pekara Zoran Pravica.
Domaćica Branislava M. kaže da je krivo loše planiranje.
- Nemam naviku da planiram jelovnik. Onda kupim previše ili kuvam u velikim količinama, a ostatke niko neće da jede tri dana za redom. Nažalost, redovno bacam i kuvano meso. Probala sam seći za salatu i praviti paštete, ali tako samo bacim i dodatke. Kad bi se planirao jelovnik, bacanja bi bilo puno manje. A treba i malo truda i dobre organizacije - kaže Branislava.
Tridesetogodišnji Ivan kaže da ga loša procena i velike nabavke koštaju često više nego da kupuje u radnji na ćošku.
- U megamarkete idem da bih uštedeo, za 5.000 dinara kupim mlečne i suhomesnate proizvode za mesec dana. A onda već oko dvadesetog u mesecu počinjem da bacam - te istekao rok jogurtu, te pavlaci, te se ubuđao sir... da ne govorim o hlebu... Gledao sam kao da uštedim, a u stvari zbog nemara da jedem kod kuće, imam samo veći trošak. Doduše, stvari su se malo promenile otkad živim sa devojkom - više kuvamo i redovnije sam kod kuće - kaže Ivan.
Naš sagovornik smatra da novac baca i na kladionicu.
- Neko će reći da je klađenje zadovoljstvo, ali kada se sve sabere, tiketi me više koštaju nego usreće. Nedeljno potrošim 1.500 dinara, mesečno dakle 6.000, a ako u proseku izvučem 3.000, kažem - dobro je. I sve to, još na ovu krizu - priča Ivan.
Struje trošimo više nego u vreme gasne krize
Nesporno je da brži ritam života nameće loše navike. Poslednjih nekoliko godina, posebno sa dolaskom stranih poslodavaca, sve je manji broj domaćinstava u kojima se kuva. U svetskim kompanijama se zvanično radi do pet po podne, ali u praksi radno vreme traje obično dva sata duže.
Brzi ritam života povećava i račune. Rasipa se struja, gorivo, stanovi su nam topliji nego u Zapadnoj Evropi, mesečni računi mobilnih telefona retko su ispod dve hiljade dinara. Argumenti su da se u kući boravi toliko kratko u toku nedelje da bi se mislilo o broju stepeni u stanu, o skupoj ili jeftinoj struji. Ljudi hoće i da se opuste pa ne izlaze ispod tuša sve dok voda ne postane hladna, a nema se ni živaca odgovarati na poruke, lakše je okrenuti broj - čuje se neretko.
Početkom februara potrošeno je više od 140 miliona kilovat-sati, kažu u Elektroprivredi. Najveća potrošnja ikada zabeležena u istoriji EPS-a, od 25. januara do 3. februara, bila je veća nego i u vreme "gasne krize” 2009. Ove godine je na prosečnoj dnevnoj temperaturi od minus četiri stepena Celzijusa dnevno trošeno čak 150,8 miliona kilovat-sati.
- Iako su povoljnije vremenske prilike, a zimski dani manje hladni nego u januaru 2009. godine, potrošnja struje nikad nije bila veća. Tokom ledenih dana "gasne krize” od 4. do 13. januara 2009. godine na desetodnevnoj prosečnoj temperaturi nižoj za dva stepena, odnosno prosečnoj od minus šest stepeni, trošeno je manje struje, i to u proseku 149,1 milion kilovat-časova - precizni su u EPS-u.
A mogućnosti za uštedu postoje. U Srbiji je struja tokom noći (od 24 do 8 ujutro) jeftinija čak četiri puta. Jeftinije je, dakle, TA peć puniti noću jer tokom zime jedna ovakva peć, čak i kada se racionalno koristiti, potroši oko 60 odsto ukupne električne energije jednog domaćinstva. Takođe, uglavnom sve veš-mašine imaju mogućnost odlaganja automatskog starta za tri ili 6 sati. Procenjuje se da građani Srbije sve ovo i znaju, ali zvanični podaci govore, da su im računi ipak duplo veći nego što bi sa istom potrošnjom mogli da budu.
Tekst u celosti možete videti u "Blicu nedelje" od 27. februara 2011. godine.
