Izvor: RTS, 18.Jul.2014, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raseljenima pružiti priliku da se vrate na KiM
Interno raseljenim licima sa Kosmeta treba pružiti priliku da se vrate u svoje domove i da se integrišu u širu društvenu zajednicu, poručeno je sa skupa koji je organizovala fondacija Fridrih Nojman. Jasno je, ipak, da, 15 godina kasnije, većina interno raseljenih želi da ostane u Srbiji.
Prema podacima UNHCR-a iz 2011. godine veliki broj interno raseljenih sa Kosova i Metohije još nema rešen status, a među njima najteže žive Romi, prenosi Tanjug.
Na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << skupu "Položaj raseljenih lica u Srbiji i srpske zajednice na Kosovu i perspektiva za njihovo unapređenje", novinar sa Kosova Idro Seferi rekao je da je izvesno da se neće svi raseljeni Srbi vratiti na KiM, ali da je važno da se svima pruži prilika za to ukoliko žele da se vrate.
"Važno je da im se pruži prilika da mogu da žive gde su živeli. Situacija na KiM je takva da postoji nekakva sloboda kretanja za sve, ali to nije dovoljno jer ljudi moraju da imaju širu mrežu za normalan život", kaže Seferi.
Tvrdi da je najveći problem što su Srbi sa Kosova služili kao politički predmet za ostvarivanje političkih ciljeva i Vladi Srbije i kosovskoj vladi.
Ocenjuje da je pitanje povratka Srba na KiM često shvatano kao građevinski projekat po kome im je samo potrebno obezbediti da imaju gde da se vrate, a akcenat nije stavljen na društvenu integraciju.
Politički analitičar Dušan Janjić smatra da se mora jasno odrediti ko je raseljeno lice i do kada mu traje takav status, zbog čega bi bilo dobro da se izrade socijalne karte tih osoba.
Ističe da treba negovati politiku održivog ostanka na KiM i da Srbija mora da napravi unapređenu strategiju za interno raseljene, da napravi strategiju upravljanja migracijama i da prilagodi prava tih ljudi onome što može da ispuni.
"Politika Srbije treba da se pokrene iz socijalnog i politikantskog tretiranja interno raseljenih u politiku obučavanja ljudi da razviju privatni biznis", navodi Janjić.
Autorka rada "Raseljena lica na granici između srpske i kosovske politike" Jelena Grujić Zindović ocenjuje je da je politika prema raseljenima uvek snažno reflektovala politiku Srbije prema Kosovu i Metohiji.
Smatra da je dobar trenutak da se promeni odnos koji su političke elite iz Beograda i Prištine imale prema raseljenima, da je najgori period prošao i da se stvari menjaju na bolje.
Kaže da su promene počele u martu 2011. godine i da su rezultat procesa evropskih integracija Srbije a da je sada potrebna promena politike prema raseljenima u smislu rešavanja njihovih problema na efikasan način.
"Prvi put u politici prema raseljenima imamo njihovu integraciju kao otvorenu temu", ističe Grujić Zindović. Dodaje da više nema oko 200.000 interno raseljenih lica u Srbiji, kako se navodilo u prvim registrima takvih podataka.
Predstavnik Službe za pravnu zaštitu i trajna rešenja UNHCR-a Davor Rako navodi da je prema podacima iz 2011. godine utvrđeno da u Srbiji živi 97.286 interno raseljenih lica koja su u stanju potrebe, što znači da nisu ostvarila trajno rešenje.
Prema procenama UNHCR, dodaje Rako, u Srbiji živi oko 90.000 interno raseljenih koji su u stanju potrebe.
Navodi podatke iz 2011. koji pokazuju da 49 odsto takvih lica ima imovinu koja je uzurpirana ili nije vraćena, da su nezaposleni u 39 odsto slučajeva i da 20,9 odsto interno raseljenih koji nisu Romi i dalje izražava želju da se vrati u mesto odakle su raseljeni.
Podaci pokazuju i da 94 odsto onih koji žele da se vrate očekuje pomoć u rešavanju stambenog pitanja.
"Naš cilj je da se stvore uslovi da interno raseljni ostvare trajna rešenja, da se vrate u svoje domove ili da se integrišu. Spremni smo da pomognemo Vladi Srbije u procesu integrisanja i povratka na Kosovo i Metohiju", kaže Rako.
