Izvor: Politika, 19.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raseljavanje "sabirnog centra"
Kosovska Mitrovica - Severni deo Kosovske Mitrovice, u kome danas mahom žive Srbi, trećina je nekadašnjeg grada u kojem sada živi oko 22.000 stanovnika. Oko 5.000 su interno raseljena lica, najviše iz južne strane Ibra i susednih opština Vučitrn, Obilić i Srbica, čija imovina je uništena ili uzurpirana. Zato je krov nad glavom jedan od najvećih problema koji ovdašnja lokalna vlast u poslednje vreme pokušava da reši sopstvenim sredstvima, ali i uz nesebičnu finansijsku pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grada Beograda.- Posle 1999, a posebno martovskih događaja 2004, situacija sa prognanim licima je očajna. Svinjare, jedino srpsko selo južno od Kosovske Mitrovice, do temelja je spaljeno i opljačkano, a svi njegovi stanovnici su proterani. Ovde, takođe, imamo još i izbeglice iz ratova sa počeka devedesetih, sa prostora Hrvatske i BiH - kaže za naš list dr Srboljub Milenković, koordinator savetodavnog tela za Kosovsku Mitrovicu, što bi u uobičajenim okolnostima bio rang predsednika opštine.
Budući da je Unmikova administracija 2002. ugasila opštinu Kosovska Mitrovica, formirano je šestočlano savetodavno telo sa koordinatorom na čelu. Milenković ističe da je njihova sreća što imaju dosta zaposlenih na budžetu Republike Srbije, pa severni deo grada ima prihode od oporezivanja dohotka, koji nisu mali za uslove na Kosovu i Metohiji. Racionalnim raspolaganjem ovim sredstvima održavaju se javne funkcije, a počeli su da kupuju i stanove na tržištu za smeštaj raseljenih.- Prve stanove iz sopstvenog budžeta kupili smo 2004. godine. Podigli smo i zgradu od 30 stanova u Kolašinskoj ulici, a krajem prošle godine uz pomoć grada Beograda i pokojnog gradonačelnika Nenada Bogdanovića, koji je više puta dolazio u Kosovsku Mitrovicu sa tadašnjim direktorom Narodne kancelarije Draganom Đilasom, počeli smo izgradnju još jednog objekta od 24 stana, koji bi ovih dana trebalo da budu useljeni - ističe dr Srboljub Milenković.
Odmah pored ove zgrade, lokalna vlast započela je sopstvenim sredstvima i treći objekat sa takođe 24 stana. Milenković kaže da postoje nagoveštaji da će Beograd preuzeti i finansiranje njene izgradnje. Kupuju na tržištu i dotrajale kuće - Koordinacioni centar i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju platili su tri objekta, koje je opština rekonstruisala svojim parama, i ovih dana u njih će biti useljeno 16 porodica.- Mnoge srpske porodice su smeštene u albanskim stanovima, a Kosovska poverilačka agencija hoće nasilno da ih izbaci na ulicu. Albanci neće da se vraćaju, neće da prodaju stanove, neće da uzmu ni kiriju, već samo zahtevaju ključeve. Uspeli smo da stopiramo da Unmikova policija i KPS 10. decembra isteraju 13 porodica. Mi nemamo gde da smestimo te ljude, niti oni mogu da se vrate u svoje domove, i kako znamo i umemo moramo nastaviti izgradnju stanova - kaže dr Milenković.
Prema njegovim rečima, kolektivni centar za raseljena lica u staroj zgradi Osnovne škole "Branko Radičević" nedostojan je ljudskog života. Opština je donela odluku da ga ugasi, a porodice smesti u novosagrađene stanove. Prostor bi potom trebalo da bude adaptiran uz pomoć vlade i dodeljen Pravnom i Prirodno-matematičkom fakultetu i Univerzitetskoj biblioteci, koji su stacionirani u severnoj Kosovskoj Mitrovici.
Reporter "Politike" posetio je ovu zgradu, koju su Mitrovčani prekrstili u "sabirni centar". Ruinirane učionice su pregrađene napola i kroz prozor svake viri po jedan sulundar. Po hodnicima su smeštena drva i prostrt veš, a nekadašnji đački nužnici sada su improvizovana spratna kupatila (ako se ovim rečima to uopšte može opisati).- Ovde sam punih osam godina. Rodom sam iz Leposavića, a od 1973. do rata sam živela kod železničke stanice u južnoj Mitrovici. Dolaze novinari, televizije, pitaju me nešto, slikaju i odu, a ja ostajem. Nemam više nigde nikoga i ne znam dokle ću ovako - jada nam se starica Roksanda - Roza Kostić, kojoj društvo u mračnoj sobi, prepunoj raznog krša, pravi nekoliko mačaka.
Njene prve komšije su mladi bračni par Nenad i Milena Miladinović, koji imaju tri ćerke - Anastaziju (5), Anđelu (3) i desetomesečnu Dostanu. Nenad je rodom iz Kosova Polja, Milena iz Prištine, a našli su se i uzeli kao izbeglice u Kragujevcu 2001. godine. Njihov deo "učionice" je čist i uredan. - Pre godinu dana, vratili smo se iz Kragujevca, jer više nismo mogli da plaćamo kiriju. Radim na građevini za nadnicu od 10 evra, sa svojom hranom, ali svaki dan nema posla. Starije devojčice su nam dobro, međutim, Dostana se rodila sa deformitetom levog stopala i ima bronhijalnu astmu. Lekari kažu da je neophodan hirurški zahvat u Dečjoj bolnici u Tiršovoj u Beogradu. Već smo je tamo vodili, ali je operacija otkazana zbog pogoršanog opšteg zdravstvenog stanja - kaže Nenad Miladinović.
Miladinovići se nadaju da će se naći na spisku za stan, ali i strahuju da ne bude nekih veza i protekcija. Od Crvenog krsta nedavno su dobili paket sa 12 kilograma brašna, 10 pašteta, četiri litre ulja, četiri kilograma šećera, po dva kilograma soli i pirinča i pakovanje makarona, što je godišnje sledovanje, a od Unmika dva metra drva. Kažu da decu kupaju, kao u stara vremena, u sobi u koritu, jer se plaše da ne dobiju neku bolest.
[objavljeno: ]
.jpg)
