Izvor: Politika, 17.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rapsodija Nam Džun Pajka
RETROSPEKTIVE
Specijalno za "Politiku"
Među velikim umetnicima, vizionarima 20. veka, koji su svojim delom radikalno uticali na umetničku praksu, redefinisanje jezika umetnosti i oblikovanje kulture mas medija posebno mesto pripada Nam Džun Pajku (1932–2006). Kao postmoderni vizionar Pajk je kreirao estetski diskurs televizije i pokretnih slika pa ga opravdano smatraju ocem videa i pionirom multimedijalnih žanrova video-umetnosti. Ovaj najpoznatiji Korejac i kosmopolita, postao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je lider nove generacije umetnika, a bio je blizak idejama Fluksusa, sarađivao je (i bio prijatelj) sa Džonom Kejdžom, Džozefom Bojsom, Lori Anderson... Svestrani umetnik i istraživač, u svom radu pomerao se iz muzičke akcije i hepeninga do videa, od video-skulpture, instalacije i video-performansa iz 70-ih do satelitskih video-projekata u 80-im godinama prošlog veka. On je otvorio i novo poglavlje u video-umetnosti, postvideo eru, prebacujući brzinu iz analognog u digital video i njegovu lasersku verziju.
Vizuelna vrtoglavica
Od 1963. godine, kada je na izložbi u Nemačkoj prvi put izložio televizor, Pajk je u svom nomadskom stilu i diskursu pluralističke estetike nastavio da istražuje problem predstavljanja u vizuelnim umetnostima, odnos virtuelnog i vizuelnog, arteficijelnog i realnog. U njegovom stvaralačkom konceptu pokretnim video-slikama namenjena je komunikativna dimenzija umetnosti i njen transfer u svakodnevni život.
Velike izložbe i retrospektive u prestižnim muzejima i galerijama u svetu, priređivane su tokom umetnikovog plodnog stvaralačkog veka, a postavke – omaži velikom Pajku intenzivirane su prošle, 2006. godine, kada je umetnik preminuo. Između ostalih, ustanovljena je međunarodna nagrada Nam Džun Pajk, a u Koreji je počela izgradnja muzeja u kojem će se čuvati Pajkova dela.
Obeležavajući 80 godina rada Korean Broadcasting System (KBC) priredili su ove godine u Seulu specijalnu izložbu u čast Pajku. Kompanija KBC je 1984. dala veliku profesionalnu podršku realizaciji Pajkovog istorijskog trodelnog projekta – Good Morning Mr. Orwell, Bay Bay Kipling i Wrap around the world – koji čini i konceptualnu bazu postavke Rapsodija. U ovoj monumentalnoj trilogiji sintetizovano je tv emitovanje, video-umetnost i performans; kao multimedijalni koncept povezao je umetnost, zabavu, muziku i sport u jedinstven događaj, a emitovanjem preko satelita ovaj događaj je poslat u svet.
Rapsodija, aktuelna postavka Pajkovih dela u Seulu, realizovana je u KBC holu i njegovim separeima, a ova moderna arhitektura sferičnih linija vešto je transformisana u fantastični medijski Diznilend za koji kažu i da je na granici ekstravagancije. Muzički naziv izložbe aludira na Pajkovo obrazovanje u mladosti – studirao je kompoziciju u Koreji i Japanu i pre nego što je postao video-umetnik, duboko su ga doticali Šenbergovi radovi; komponovao je različite avangardne komade sa dešavanjem. Bez obzira na kosmopolitski stvaralački duh, Pajk je bio vezan za svoje korejsko poreklo, a njegov orijentalni sentiment analogan je sa etnički obojenom rapsodijom.
Fokusirajući se na zlatno doba umetnikove karijere, period 1984–2001, Rapsodija je uglavnom bazirana na radovima iz 90-ih godina; na preko 500 TV monitora predstavljeno je oko 30 video radova (srednjih i velikih formata). Postavkom dominira ideja da se istakne Pajkova poetska fantazija i spektakularni sjaj pokretnih video-slika koje u kontekstu ovog zamračenog sferičnog prostora ispunjavaju posetioca osećanjem tajanstvenog boravka u nepoznatom prostoru u kojem su ekranska svetla jedini putokazi.
U vertikalno dizajniranom prostoru KBC hola i pozicioniranju višestrukih tačaka, tj. stotinu pokretnih slika i punktova sa kojih se gleda izložba, čovek gotovo dobija vizuelnu vrtoglavicu.
Video-instalacija Kornjača iz 1993. svojim ogromnim dimenzijama (10 m) dominira centralnim prostorom Hola. Kornjača je inače mitsko stvorenje dobro poznato Korejcima sa nacionalnim simbolizmom dugovečnosti, besmrtnosti, plodnosti, a danas podseća i na aforizam – umetnost je dugačka, život je kratak. Komponovana od 166 televizora Kornjača oslikava kombinaciju prirode i tehnologije kao i azijske misli i zapadne civilizacije, centralnih problemskih tačaka u Pajkovoj estetici. Oko Kornjače se dalje nižu radovi u vertikalama a spiralno stepenište i kose ravni vode ka sledećim nivoima postavke.
Upečatljiva vertikalna paralela Kornjači je Toranj iz 2001. koji je postavljen blizu ulaza. Monumentalni rad visok pet metara, strukturom i oblikom sličan tradicionalnom transmisionom tornju, čine prazne kutije starinskih televizora i 20 neonskih tuba svetla. Slike Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i drugi video-klipovi iz celog sveta koji se emituju ohrabruju gledaoce da mediraju i/ili usvoje ideju o brzini informatičkog društva i globalnog sela. Inače, Pajk je za sebe govorio: Ja sam iz siromašne zemlje i ja sam siromašan. Moram da činim ljude srećnim svakog trenutka.
Video-skulptura iz 1993. predstavljena je na Bijenalu u Veneciji, u okviru nemačkog Paviljona. Teška materijalnost monitora animirana je u živo biće koje transformiše sistem čula posmatrača. U igri rečima More log-in: Less Longging Pajk poručuje: ako radite kompjuterom štedite drvo za proizvodnju papira, a naglašava i njegovu slavnu primedbu o tome kako će Braunova cev zameniti papir. Video-zid iz 1991. je pokretni mural ili luminozna skulptura sa višestrukim kombinacijama i poremećajem mikro i makro video-slika koje simultano emituju svetlost. Pajk je takođe tvrdio da umetnost Braunove tube zauzima mesto umetnosti na štafelaju a ovu tezu potvrđuje video-mural.
Elektronski vrtovi
Serija robota takođe zauzima značajan deo u Pajkovoj video-skulpturi. Kroz seriju robota, postmodernoj parodiji portreta modernog čoveka i umetničkoj slavi veštačkoj inteligenciji, umetnik potencira svoju deklaraciju o humanizovanju tehnologije i stvaranju modernog mita sličnog onome Stivena Spilberga. Pored ovih radova, tu je TV lala koja ukrašava ulaz na prvom spratu, dva video-kandelabra koji vise sa plafona i Viseći vrtovi Semiramide. Takođe bi izdvojili i radove Neptun, TV krevet, Jozef Bojs, Gertruda Stejn. Moglo bi se reći da ovi radovi spajaju melodiju videa u rapsodije koju emituje elektronsko osvetljenje na više monitora u fantastičnom konceptu izložbenog ambijenta.
Prvi sprat ima konfiguraciju postepenog nagiba a radovi prate izdignute ili udubljene nivoe. Ovde je gledaočeva staza koja povezuje radove konceptualizovana kao ruta ukazujući na metaforu elektronskog super autoputa koji je Pajk manifestovao. Ruta je pozornica gde koegzistiraju umetnički rad i posmatrač i stvara intersubjektivni narativ.
Rapsodija je dobro strukturirana izložba koja na gotovo spektakularni način predstavlja dominantne radove Nam Džun Pajka, a žanr video-arta, središte Pajkove poetike, kao istraživačku umetnost svetlosti i vremena.
[objavljeno: ]
