Izvor: RTS, 25.Apr.2010, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rano za uvođenje taksi na ljubimce
U Beogradu polovina pasa neregistrovana, i dok se bar 90 odsto pasa ne registruje, ne vredi uvoditi takse na ljubimce, rekao za RTS Elvir Burazerović iz ORKE.
Elvir Burazerović, iz Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama izjavio je u Jutarnjem dnevniku RTS-a da je preuranjeno uvoditi takse na kućne ljubimce.
Povodom učestalih slučajeva zlostavljanja životinja, posebno slučaja keruše Mile, ispred Skupštine Beograda održan je protest "Stop nasilju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nad životinjama".
Klinici "Dieter pfaff Tierorthopadietesnik" u Nemačkoj, koja se bavi izradom proteza, poslati su svi nalazi stanja keruše, istakao je zamenik gradskog sekretara za komunalne poslove Vladimir Terzin.
Veterinar Miomir Ranđelović, koji je u svojoj ordinaciji hospitalizovao kerušu, izjavio je da je njeno zdravstveno stanje stabilno i da su sve vitalne funkcije u redu, a da je policija uzela njen DNK, koji će ih, nada se, odvesti do počinitelja.
U Birou za saradnju sa medijima MUP-a Srbije rekli su da je istraga povodom slučaja keruše u toku i da će javnost biti obaveštena ukoliko dođe do novih informacija.
Burazerović je kao glavni razlog za nesprovođenje ove mere naveo činjenicu da nemamo registrovane i obeležene sve pse.
"Broj obeleženih pasa u Beogradu je ispod 50 odsto i ne možemo uvoditi takse dok nemamo bar 90 odsto obeleženih životinja", rekao je Burazerović.
Do sada obeleženih i registrovanih pasa ima 88.000. To je veliki posao, navodi Burazerović, ali dodaje da može relativno brzo da se uradi ukoliko postoji dobra volja države.
"Još jedan razlog da se ova taksa ne uvede je i veliki broj pasa lutalica, čiji se broj povećava", istakao je Burazerović i dodao da će uvođenje ove takse dovesti do izbacivanja pasa na ulicu i povećanja broja lutalica.
Iako je napuštanje psa prekršaj, ukoliko vlasnik ima neobeleženog i neregistrovanog psa, ako ga napusti, niko to ne može dokazati.
Komentarišući slučaj jednogodišnje keruše Mile, kojoj je neko odsekao sve četiri šape, Burazerović je naglasio da ORKA u poslednje vreme beleži veliki porast nasilja prema životinjama, a da su najčešće žrtve upravo napuštene životinje.
Iako su kazne propisane, one se retko primenjuju. Prema mišljenju Burazerovića, razlog tome je nesaradnja između državnih organa odgovornih za tu oblast.
Do danas su za više od deset slučajeva zlostavljanja životinja donete pravosnažne presude, od kojih je jedna zatvorska kazna. Burazerović navodi da je sa jedne strane dobro znati da se zakon primenjuje, ali da zbog zlostavljanja životinja ipak ima malo pravosnažnih presuda.
Nasilje nad životinjama indikator nasilja nad ljudima
Za teško ubistvo životinje, kazna zatvora je tri godine. Tu inicijativu je pokrenula ORKA sa Stručnom grupom za evropsko pravo Pravnog fakulteta u Beogradu.
Međutim, Burazerović ističe da je osim kazni važno i obrazovanje, posebno dece, kako bi se stvorila kultura tolerancije, saosećanja i skladnog suživota ljudi i životinja.
"Veza između nasilja nad životinjama i nasilja nad ljudima postoji", smatra Burazerović, navodeći kao primer čoveka u Zemunu koji je ubio svog kuma.
"Ispostavilo se da je taj čovek poznat ORKI iz 2006. kao počinitelj više slučajeva zlostavljanja životinja, međutim tada policija nije reagovala. Sledeće godine isti čovek je prijavljen za slučaj silovanja, ali nije bilo dovoljno dokaza. Na kraju, 2010. godine, taj čovek je ubio čoveka", rekao je Burazerović.
Burazerović ipak smatra da ne treba izjednačavati nasilje nad životinjama sa nasiljem u porodici, ali zaključuje da je nasilje na životinjama pouzdan indikator nasilja.
