Izvor: Blic, 14.Nov.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rankova čudovišta
Kad smo bili mali uživali smo u pričama o vilama, zmajevima, vešticama, najčudnijim tvorevinama ljudske mašte. A kad smo odrasli, doznali smo da postoji nepregledan svet legendarnih likova i fantastičnih junaka koji prate civilizaciju od davnina.
Književnost je sazdana na junacima koji se zovu Noje, Odisej, Sindbad moreplovac, Zigfrid, Artur, Petar Pan, Godzila, Frankenštajn, Merlin, Faust... Iz književnosti ovi likovi su se pretapali u film i strip, a nove etape žanrova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao što su naučna fantastika, horor, mitske legende novih svetova (kao što je, na primer, „Gospodar prstenova") proširuju ovaj niz unedogled.
O tim svetovima je filmski kritičar i esejista Ranko Munitić objavio od prošlog stoleća do ove jeseni, petotomno izdanje „Čudovišta koja smo voleli" („Kreativni centar", Beograd).
Podsetimo mlađe i neupućene ko bejaše Ranko Munitić. Rođen u Zagrebu 1943. Od 1972. se trajno nastanio u Beogradu. Objavio tridesetak kritičkih i teorijskih knjiga o animaciji, umetnosti glume, tokovima jugoslovenskog filma kojem je predvideo da će doživeti sudbinu dinosaurusa. Slutnja mu se udvostručeno obistinila. Za sebe je govorio da je po ubeđenju alternativac, po statusu slobodnjak, odnosno marginalac.
Poput Duška Radovića, trudio se da izbegne pse i nitkove, što na ovim našim prostorima deluje kao nemoguć poduhvat. Bio je polihistor i multimedijalac u kulturi u kojoj je ponajviše šarlatana i poluobrazovanih. Iznenada je preminuo pre dve godine. Otišao je kako je želeo, kao slobodan čovek. Posle njegove smrti objavljene su nekolike knjige o animaciji i filmskoj teoriji, a upravo iz Zagreba stiže njegova knjiga o avangardnom autoru Ivanu Martincu.
Knjige o čudovištima otkrivaju da je Munitić imao u sebi radoznalo dete, kojem je hteo, kao i nama, da objasni kakvi su plodovi nastajali iz predela kolektivne mitske mašte. Prava čudovišta.
Povezane vesti: Voja Pantić iz Guče
