Izvor: Blic, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ranjivost činjenica
Kako sam poslednjih mesec dana iz časa u čas bio zaokupljen Bitefom, asocijacije su mi vezane za taj festival. Sve ostalo mi je potisnula prava invazija trupa, grupa i pojedinaca. Naravno da su mi i asocijacije koje se tiču ove rubrike vezane za Bitef.
Ono što bi se moglo podvesti pod naš „baš-me-briga" sistem, i to još sa rukama u džepovima, odnosi se na pogled iznutra i pogled spolja. Naš omiljen sindrom je nemar prema činjenicama.
U sjajnom, vrednom i predanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „štabu" Bitefa, sa dosta volontera, uvek ima onih koji su manje dobri ili dobri pa omaše. Kada se desi neki propust, naša klasična mana se ispoljava u formulaciji „Rečeno je...". Prvi put nakon četrdeset godina, radosna vest da je predstava nagrađena nije još tokom noći otišla onima koje bi to obradovalo, i to u doba kompjuterske komunikacije. Na pitanje što nije poslata vest, odgovor je, kako rekoh, „Pa, rečeno je". Na pitanje „Kome?", nema odgovora do dana današnjeg.
Posle ove kritike iznutra, imam prava na makar malu kritiku prema spolja. Slična je po maglovitosti primedba jedne koleginice iz dnevne štampe da bar četiri predstave na ovogodišnjem Bitefu nisu „nešto posebno uzbudljivo, što bi publika koja drži do pozorišne umetnosti obavezno trebalo da vidi". Ovako ozbiljna primedba traži podatak koje su te predstave da bi bila uverljiva za one koji su pratili festival, pogotovu što je anketa publike pokazala da je od jedanaest predstava publika devet ocenila kao odlične ili vrlo dobre.
Prenebregavanje činjenice sadržana je i u primedbi da diseldorfski „Magbet" nije morao da bude prikazan na sceni SNP u Novom Sadu, jer je scena vrlo jednostavna. Koleginica, međutim, nije znala ili nije htela da zna da poslovično precizni Nemci insistiraju na tačnim dimenzijama scene. Uslov je bio SNP, u protivnom ne dolaze. Uveren sam da bi šteta bilo da predstavu „Magbet", tu najuzbudljiviju predstavu 41. Bitefa, čiji je reditelj dobio nagradu „Politike", nije publika videla, a videlo je i nekoliko stotina gledalaca iz Beograda, putujući samo nešto jače od jednog sata besplatnim prevozom.
