Izvor: RTS, 24.Jan.2022, 17:13
Rani razvoj deteta - u Novom Sadu
Unapređenjem usluge patronažne i pedijatrijske službe, ranim skriningom, i sve direktnijim kontaktom stručnjaka sa porodicama, Novi Sad je postao primer brige i podrške porodicama tokom trudnoće i prvih hiljadu dana života deteta.
Podrška počinje već od trećeg meseca trudnoće, a tokom perioda novorođenčeta, patronažne sestre porodice obilaze pet puta, dva puta u prvoj godini, i po jednom u drugoj i četvrtoj godini života. Zbog pandemije, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dospupna je opcija i telefonskog ili onlajn savetovanja.
"Naš zadatak je ključni tokom poseta u periodu trudnoće, to je da radimo sa njima na razvoju mreže podrške, odnosno da oni sami već definišu ko će biti ljudi koji će im pomagati u prvim danima, a druga stvar, da radimo upravo na tom partnerskom odnosu i postizanju nekog dogovora još tokom trudnoće, jer onda period novorođenčeta ide stvarno mnogo lakše", kaže Kristina Nedeljković, načelnica patronažne službe Doma zdravlja Novi Sad.
Prvih hiljadu dana je najosetljiviji period, jer se mozak bebe najbrže razvija. Zato je važno, kažu pedijatri, uvesti obavezan skirning u domovima zdravlja, gde lekari uz pomoć upitnika koji popunjavaju roditelji, mogu da prate razvoj novorođenčeta.
"Lekar objasni roditelju šta treba da uradi, kako da popuni taj upitnik, da odgovori na tridesetak pitanja, odnosno da objasni šta u tom trenutku njegovo dete može da uradi, ponekad radi ili još uvek ne radi", navodi prof. Aleksandra Stojadinović, pedijatar.
Nakon što upitnik popune, on se vraća pedijatru, koji ga zatim boduje.
Prof Aleksandra Stojadinović dodaje: "Na osnovu skora može da kaže roditelju da se dete odlično razvija u skladu sa svojim uzrastom, da postoji određeno odstupanje i da ga savetuje kako da stimuliše razvoje deteta ili da kaže - da, ovde postoji odstupanje, naophodno je da što pre krenemo sa ranom dijagnostikom i takođe sa ranim intervencijama kako bismo uklonili sve smetnje i praktično omogućili detetu što bolji razvoj.
U slučaju rane intervencije, sadašnji pristup podrazumeva rad sa detetom u prirodnom okruženju, dok je fokus na porodici.
Špela Golubović, defektolog objašnjava: "Na taj način mi pružamo mogućnost da ne vežbamo ciljane veštine kao veštine, nego da vežbamo ono što će za dete biti funkcionalno u određenim pristupima i određenim prostorima i određenim aktivnostima, i na taj način mi zapravo uključujemo porodicu. Razlika je u tome što je sada porodica ta koja postavlja ciljeve."
Osim porodice, u tim se uključuju i svi oni koji provode više od 15 sati sa detetom. Na taj način zajedno osmišljavaju situacije, gde će dete najbolje učiti u zajedničkim aktivnostima.
.jpg)
