Izvor: RTS, 17.Avg.2011, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ramazanski post
Život muslimanskih vernika podređen je ramazanskom postu koji je počeo 1. avgusta. Vernici u Novom Pazaru suzdržavaju se od jela i pića i svih duševnih i telesnih poroka od zore, sufura, u četiri sata do mraka, iftara, koji počinje oko 20 časova.
Atmosfera u Novom Pazaru tokom Ramazana neodoljivo podseća na stara vremena iz Šantićevih dana šadrvana i divana do kasno u noć. Svakodnevne navike i obaveze na poslu, u kući i gradu su podređene ramazanskom postu. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Mesec Ramazan je mesec koji je Alah rasporedio tokom cele godine tako da vernici imaju priliku da poste i zimi kada su dani kratki, ali i leti kao što je slučaj prošle i ove godine kada dan traje 17 sati.
"Ramazan prati mesečevu godinu i svake godine se pomera za deset dana. Ramazanski post obavezni su da poste svi zdravi, pametni, slobodni muslimani, a oslobođeni su bolesnici, trudnice i zatvorenici", kaže Mustafa ef. Fetić.
Mnogi privatni poslodavci tokom Ramazana prilagodili su radno vreme, kao i restorani, kafečajnice koje bi preko dana bile potpuno prazne da nije onih koji svrate iz navike da makar i za praznim stolom proćaskaju sa prijateljima čekajući tako da pekari ispeku lepinje, i to čuvene ramazanke pitice.
Niko od njih neće vam reći da mu teško pada post, ni to što ne može da popije kafu i zapali cigaretu. Nije lako ni pekarima, koji na tropskim temperaturama na drva i ćumur peku lepinje. Pekara u Staroj čaršiji, koja je pod zaštitom države, radi šest i po decenija po starom principu.
"Ovaj zanat nasledio sam još od pradede i ramazanke pitice su nešto čemu se najviše radujemo. Dobile su naziv zbog posebne mirođije koju kupujemo u Turskoj, čeregotije koja pomaže da želudac lakše prihvati testo i daje poseban ukus i miris lepinjama", kaže Almir Kolašinac, vlasnik pekare "Stara čaršija".
Vera je jača od iskušenja
Bez ramazanke pitice nemoguće je zamisliti trpezu u vreme Ramazana kažu brojni kupci koji strpljivo čekaju u redu ispred pekare. Miris vrućih lepinja širi se gradom i nagoveštava da se bliži iftar, večera za vernike.
Za vreme iftara sve se zatvara. Ulice postaju puste i svi žure kući. Porodica Jonuza Ujkanovića je jedna od mnogih u kojoj se posti više od pola veka.
"Za 53 godine, koliko postim, nikada nisam propustio nijedan dan posta niti teraviju namaz, posebnu molitvu u Ramazanu. Iako se posti 17 sati na ovako visokim temperaturama, Bog pomaže da ne ožednimo toliko da ne možemo da trpimo. Nekako lako podnosimo i glad. Sve je to moguće samo ako čvrsto veruješ u ono što radiš", kaže Jonuz Ujkanović.
Jonuz kaže da je tokom radnog veka bilo i teških dana, naročito kada je radio u inostranstvu, ali da nikada nije bio u uskušenju da uzme ni gutljaj vode ni zalogaj hleba i tako prekine post.
Tradiciju posta nastavili su i mlađi čalnovi porodice Ujkanović. Zakira je udata i ima porodicu, ali kaže da joj obaveze ne smetaju da posti.
"Porasla sam uz ove simbole vere: post Ramazanom, molitva, klanjanje poštovanje Božjih zapovesti i tako sam nastavila i tako vaspitavam i svog sina", kaže Zakira Ujakonović-Komatina.
Ramazan je i prilika da se posećuje rodbina, organizuju iftari sela do duboko u noć. Uz kafu, kleku, limunadu i borovnicu najbolje se utoli žeđ. Ramazanski post završava se kada se pojavi mlad mesec. Kalendarski, Ramazan traje do 30. avgusta.
