Izvor: B92, 09.Avg.2011, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raketni ključ za ostatke rata
Beograd -- Tim Sektora za vanredne situacije godišnje prelazi 40.000 kilometara po Srbiji uklanjajući mine, granate i avio-bombe, piše "Politika".
Za njih ratovi dvadesetog veka nisu završeni - svake godine specijalizovane ekipe Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije bezbedno uklanjaju i do oko 2.000 komada neeksplodiralih ubojnih sredstava.
Reč je o "ostacima rata", što je izraz koji i sami koriste, a koji podrazumeva granate, mine, avio-bombe i drugo naoružanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << U taj termin spada i streljačka municija, ali se meci raznih kalibara pronalaze u tako velikim količinama da se o njima vodi posebna statistika.
Pomenute ekipe sastavljene su od oficira koji su iskustvo sticali radeći godinama na istim poslovima pri Ministarstvu odbrane, a posle velike reforme u domaćem sistemu bezbednosti – objedinjavanja svih kapaciteta koji se bave vanrednim situacijama i civilnom zaštitom – postali su deo Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, konkretno Uprave za civilnu zaštitu.
Ovi eksperti Sektora za vanredne situacije rade poštujući odgovarajuće procedure UN. Međutim, ne postoji priručnik u kome se do detalja navodi kako u svakoj situaciji postupiti sa određenim tipom neeksplodiralog ubojnog sredstva.
Pristup zavisi od uzroka zbog koga nije došlo do detonacije modela upaljača, a neki od njih su ugrađivani sa modifikacijama koje nisu ni u fabrikama evidentirane. Od jedinstvenog alata, ovi timovi raspolažu takozvanim raketnim ključem, kojim se, sa bezbedne daljine, odvija upaljač bombe ili granate, a imaju i "disrapter" – sečivo koje pokreće eksplozivno punjenje, kojim se upaljač bukvalno odseče od tela ubojnog sredstva.
Ovih opasnih sredstava najviše ima na prostorima na kojima su se vodile velike bitke, gde je dejstvovano kasetnim avio-bombama, ili na mestima na kojima su eksplodirala skladišta municije.
Tako se po Sremu pod zemljom pronalaze gomile granata iz oba svetska rata, po gradovima Srbije avio-bombe koje nisu eksplodirale tokom nemačkih bombardovanja 1941. ili savezničkog 1944. godine. Tu je i arsenal NATO-a iz 1999. godine, od kasetnih do avio-bombe teških hiljadu kilograma.
Poseban problem je naoružanje koje se tokom 1990-ih našlo u posedu građana. Ima onih koji požele da se reše te ratne zaostavštine, pa je odbacuju gde stignu, poput građanina koji je nedavno, u Kraljevu, u kontejner ubacio vojničku torbu u kojoj su bile dve ručne bombe.
Policija je sumnjala da su sa "kašikara" izvučeni osigurači, pa su na lice mesta pozvani stručnjaci Sektora za vanredne situacije. Srećom, nije bila u pitanju "mina iznenađenja".
.jpg)
