Izvor: Politika, 04.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rak ugrožava i smederevsku decu
Smederevo – Smederevo spada među najugroženije gradove u Srbiji po broju novoobolelih od raka. Od 7.000 pregleda koje smo obavili u prvih devet meseci ove godine, u 5.000 slučajeva ili je malignitet tek otkriven, ili je već u fazi lečenja – otkriva za "Politiku" načelnik Onkološkog odeljenja smederevske bolnice dr Zoran Popadić.
Samo tokom 2005, prema zvaničnim podacima ovdašnjeg Zdravstvenog centra, u smederevskoj opštini od raka je obolelo 415 osoba, a u poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 10 godina registrovano je blizu 3.000 Smederevaca sa kanceroznim oboljenjima.
U selu Radinac, koje se nalazi u neposrednoj blizini železare Ju-Es stil Srbija, prema zvaničnim podacima, najveći je broj novoobolelih od karcinoma. U tom naselju zagađeni su i vazduh i voda i zemlja. Od raznih maligniteta, u Radincu godišnje u proseku oboli dvadesetak osoba, međutim, prema tvrdnjama Radinčana, ova brojka je i veća, jer mnogi ne stignu do lekara. Među obolelima, sve više je mladih, pa čak i dece.
Sokovi sa grafitnom prašinom
– Stopa mortaliteta je ovde poslednje dve godine znatno uvećana, a najviše se umire od raka. O oboljenjima disajnih puteva da i ne govorim. Ljudi s pravom strahuju za svoje zdravlje – kaže za naš list predsednik Saveta Mesne zajednice Radinac Milovan Kostić.
Emisija štetnih gasova iz dimnjaka železare najveći je zagađivač okolnih sela, a najugroženiji su, pored Radinca, sela Vranovo, Ralja i Mala Krsna. Nedavno su postavljene merne stanice za kontrolu nivoa emitovanih gasova, jedna od njih je i u Radincu, ali najčešće ni meštani, ni nadležni u tom selu, nemaju uvid u prikupljene podatke. Zato ne čudi što povrće proizvedeno u ovom selu na smederevskoj pijaci kupci zaobilaze, a meštani su ipak primorani da se prehranjuju svojim proizvodima. Radinačko povrće i voće prekriveni su i grafitnom prašinom i česticama prašine od rude gvožđa i koksa iz fabričkih pogona, a kako saznajemo, velike količine ovog voća otkupljuju proizvođači sokova i drugih voćnih prerađevina koje se prodaju širom Srbije!
Da Radinčani ne obolevaju samo zbog zagađenog vazduha, ukazuje i podatak da kroz radinački atar prolazi i takozvani "kanal crvene vode", u koji se iz pogona "Ju-Es stila" izlivaju otpadne vode i mulj. Strah od mešanja ovog mulja sa seoskim bunarima, a time i od zagađenja pijaće vode, više je nego opravdan.
No, ni to nije kraj popisa ekoloških opasnosti sa kojima su suočeni Radinčani. Lokalna samouprava je odlučila da baš u ataru ovog sela, na potesu Jelen Do, bude locirana regionalna deponija, na kojoj će biti odlagano smederevsko, požarevačko i kovinsko smeće.
Na površini od 20 hektara, udaljenoj samo 300 metara od prvih seoskih kuća, u kojima živi više od 1.500 ljudi, u narednih 20 godina biće skladišteno smeće koje odbacuje blizu 300.000 stanovnika ove tri opštine. Žitelje Radinca nije umirila ni tvrdnja nadležnih da će deponija biti sagrađena u skladu sa evropskim standardima o zaštiti životne sredine, pa je sve prisutniji strah da će sa deponijom u svom ataru definitivno postati "crna tačka" na mapi ekološki ugroženih naselja u Srbiji.
Prete zatrpavanjem kanala
Ogorčeni i iscrpljeni bezuspešnom borbom sa menadžmentom železare i lokalnim vlastima, Radinčani su ovih dana uputili pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, u kojem izražavaju brigu zbog "drastičnog povećanja broja obolelih od raka i oboljenja disajnih puteva".
– I pre dve godine smo se obratili Tadiću, ali od ovog pisma očekujemo više. Trebalo bi da dođe lično u Radinac, ili da pošalje svoje saradnike, da se uvere u naše probleme i pomognu nam da ih rešimo. Ako izostane odgovor, Savet Mesne zajednice ne može da preuzme odgovornost zbog mogućih akcija koji će meštani preduzeti. Postoji opasnost da blokiraju sve kapije "Ju-Es stila", a nije isključena ni mogućnost da zatrpaju kanal "crvene vode" i time naprave još veću štetu – naglašava predsednik Saveta MZ Radinac Milovan Kostić i dodaje da od novca koji je prošle i ove godine "Ju-Es stil" uplatio državi na ime taksi za zaštitu životne sredine – ni dinar nije uložen u ovo selo.
– Prema nezvaničnoj informaciji, reč je o nekoliko miliona dolara. Pretpostavljam da je novac otišao na račune "Srbijavoda" i Ministarstva poljoprivrede, ali ko zna gde je završio. Zaboravila nas je i lokalna samouprava – 16 miliona dinara koje je železara uplatila opštini 2005. godine, za zaštitu životne sredine, iskorišćeno je za saniranje divljih deponija, a to nema veze sa zagađenjem koje je posledica proizvodnje u "Ju-Es stilu" – zaključuje Milovan Kostić.
[objavljeno: ]
