Izvor: Blic, 18.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rak godišnje odnese jednu celu varošicu
Rak godišnje odnese jednu celu varošicu
Četrdesetogodišnja Ž. M. iz Beograda posle dvogodišnje borbe sa opakom bolešću vratila se svom poslu. Pobedila je uz, pomoć lekara, rak dojke, oseća se dobro i, kako kaže, zdrava je.
- Prvi put sam napipala, naravno slučajno, negde 2000. godine, nešto neuobičajeno ispod pazuha i na levoj dojci. Bila je to ljuspica koju sam mogla opipati i izdvojiti od ostalog tkiva, nešto kao nokat na prstu. U isto vreme počela >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam da osećam umor i pospanost. Svemu tome nisam pridavala značaja, jer me nije bolelo, pa sam mislila da sam se malo više ulenjila - počinje priču naša sagovornica.
Godinu dana kasnije ginekolog, kome se slučajno obratila, uputio ju je u Institut za onkologiju i radiologiju Srbije. Ustanovljeno je da ima rak dojke, koji je uz hiruršku intervenciju uspešno odstranjen. Narednih 11 meseci, uz redovne kontrole, osećala se dobro.
- Mislila sam da je sve ovo bila greška, pošto mi je sada dobro. Sigurno nemam rak, jer da ga imam, već bih umrla. Međutim, nakon nekoliko meseci sve se ponovilo. Ovoga puta na desnoj dojci. Ponovo konzilijum, operacija... Lečenje je duže trajalo. Išla sam na zračenje i primala citostatike. Tek sam se tada upoznala sa pravim bolom i mukom. Ovoga puta sam ostala bez desne dojke - tužno ali sa puno optimizma priča Ž. M.
Posle operacije, uz postepen oporavak, nastavila je život tamo gde je stao. Ima sina i ćerku i, kako kaže, još uvek im je potrebna.
Sličnu sudbinu doživi i 30.000 osoba, koliko se u Srbiji godišnje otkrije novoobolelih od neke vrste maligne bolesti. Prema statistici, u proteklih pet godina kod 120.000 ljudi dijagnostikovan je kancer, a 18.000 ljudi godišnje izgubi život zbog ove bolesti.
Kada je reč o obolevanju žena od malignog tumora, Srbija sada u grupu zemalja sa relativno malim rizikom, ali kada je reč o muškarcima, rizik je mnogo veći. Naši muškarci najčešće su bolovali i umirali od raka pluća, bronhija, debelog creva i prostate, dok su žene najčešće dobijale rak dojke, grlića materice i debelog creva.
Prema mišljenju stručnjaka, faktori rizika za nastanak raka mogu se podeliti u sedam grupa. Prvu grupu faktora rizika čini nasleđe, koje je krivo u 10 odsto slučajeva za nastanak bolesti, pa hormoni, metabolički procesi u organizmu koji su u sprezi sa načinom ishrane, fizičkom aktivnošću i psihostresom. U četvrtu grupu spada imunitet koji se u prvoj godini nasleđuje od majke, a kasnije se stiče u kontaktu sa agresorima iz spoljašnje sredine. Peta grupa je proces starenja, koja je još uvek velika nepoznanica. Nakon toga slede loše navike pojedinaca, odnosno pušenje, ishrana, gojaznost, stres. U sedmu grupu faktora rizika spadaju kancerogene materije iz životne sredine, hemijski elementi i jedinjenja iz vazduha, vode i zemljišta. Ovi faktori, odnosno čovek, u 90 odsto slučajeva su krivi za nastanak malignih bolesti.
U Srbiji raste broj osoba koje boluju od nekog malignog oboljenja. Ta stopa će se iz godine u godinu povećavati, tako da se može očekivati da će se za 30 godina broj obolelih povećati za 50 odsto - kaže za 'Blic' dr Slobodan Čikarić, radiolog u Institutu za onkologiju i radiologiju i predsednik Društva za borbu protiv raka.
- Neprekidni porast malignih oboljenja objašnjava se porastom faktora rizika, a danas ih ima mnogo. Program kontrole kancera Svetske zdravstvene organizacije naročito preporučuje formiranje programa i prevencije u oblasti pušenja, ishrane, infekcija i smanjenja kancerogenih materija u životnoj sredini - objašnjava dr Čikarić.
On kaže da je prevencija kancera nešto što hitno mora da se pokrene, jer se rak u početnom stadijumu može izlečiti.
- Onkološki kapaciteti su mali, pa zato postojeće kapacitete treba snabdeti dovoljnim brojem opreme i osposobiti prostore. Tada bi se obolevanje od raka moglo sprečiti za oko 70 odsto ili čak odložiti za više desetina godina. Ako bi se bolest na vreme otkrila, u 100 odsto slučajeva rak bi bio izlečiv, a samim tim i troškovi lečenja bi se smanjili za oko 30 do 40 odsto - ističe dr Čikarić. Sonja Todorović
