Izvor: Politika, 16.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rajsko stanište i boravište
Nepregledno zelenilo šuma i livada ostavlja bez daha retke planinare, lovce i ribolovce
Mitrovac, Zaovine, Mokra gora i Kaluđerske bare – poznati su toponimi na Tari i omiljena izletišta i letovališta ili zimovališta mnogih ljubitelja prirode. Čak i među takvima je malo onih koji su čuli za Predov krst, a još manje onih koji su na njemu i boravili.
Lošim i uskim asfaltnim putem od Bajine Bašte, uz Perućačko jezero smaragdnozelene boje, mestimično zaprljano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << raznovrsnom i ambalažom koja pluta po površini vode, stiže se do takozvanog Informativnog punkta od kojeg počinje oblast Nacionalnog parka Tara. Put dalje vijuga obalom jezera do ušća rečice Dervente, gde se odvaja, a uskim kanjonom toka ove rečice počinje uspinjanje Tarom, sa zapadne strane, na predeo Predov krst. Sledećih desetak kilometara dosta oštećenim asfaltom, bez ikakve saobraćajne signalizacije, preko Kozle, sela Rastišta i uz Jokića potok, zmijolikim putem savladavamo veliki uspon i stižemo na zaravan koja je na 1.075 metara nadmorske visine nedirnute prirode. Tu je i kraj asfaltnog puta.
Dalje se kroz planinu na sve četiri strane sveta može samo dobrim makadamskim šumskim putem čak i običnim automobilom – preko Milakove ravni, oko Crnog vrha do Zaovina i dalje do Mitrovca; ili do Jokića vrela; ili severnim putem preko Čehove kuće do sela Jagoštica, ili vidikovca Bilješke stene ovekovečenog u filmu "Ptice koje nikad ne polete"...
Na Predovom krstu postoje samo tri objekta: Uprava radilišta nacionalnog parka, planinarski dom s tridesetak ležajeva i motel "Era" sa dvadesetak kreveta za smeštaj i boravak ljubitelja prirode po pristupačnim cenama.
Ljubazni domaćini iz Uprave radilišta Predov krst, šumari, sekači, inženjeri sa šefom na čelu – svi domaćinski raspoloženi i predusretljivi da vam pomognu i upute vas u bogatstvo prirode – kažu nam da je ovaj predeo Tare izuzetno bogat biljnim i životinjskim vrstama. Od 135 vrsta ptica posebno je značajan veliki tetreb, poznat po svadbenoj pesmi. Među srodnim vrstama izdvajaju se leštarka i jarebica kamenjarka kojima je ovo prirodno stanište.
Posebno obeležje faune Tare jesu ptice grabljivice: osičar, orao zmijar, sivi soko, suri orao i beloglavi sup. Ovaj deo planine koji se zove Zvezda obiluje i raznovrsnošću sisara. Među krupnijim predstavnicima su medved, vuk, divokoza, divlja svinja i jazavac. Od sitnih sisara i gmizavaca tu su šareni daždevnjak, mrmoljak, gatalinka, šumska kornjača, poskok i šarka. Tri vrste ribe, potočna pastrmka, mladica i lipljen, imaju izuzetnu vrednost za park.
Na Tari je zabeleženo preko 1.000 vrsta viših biljaka, najpoznatija i najlepša je Pančićeva omorika, što predstavlja gotovo trećinu ukupne flore Srbije. U kamenjarima klisura i kanjona rastu prave botaničke retkosti Balkanskog poluostrva. Na planinskim pašnjacima i u šumama mogu se naći retke i zaštićene biljke kao što su derventski različak, pčelinja trava, monaški pucavac, Pančićeva poljska mlečika, jeremičak, božur, oman...
Planina je izuzetno bogata vodom za piće, obiluje mnogobrojnim vrelima i izvorištima. Tu su i šumski plodovi – kupine maline, jagode, ribizle, gljive...
Prilikom obilaska Tare 1996. godine, Etkin Klark, direktor Evropske federacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, izjavio je: "Ja ovako zamišljam raj".
Budući da u ovom delu planine nema razvijenog hotelskog turizma, to je rajsko mesto za posvećenike i ljubitelje prirode. Šumari nam kažu da je Tara najlepša u septembru. Nemamo nijedan razlog da im ne verujemo.
A o njima, našim domaćinima šumarima, jedinim stanovnicima ovog dela Tare, njihovim dogodovštinama sa životinjama koje više liče na izmišljenu filmsku priču nego na stvarnost, o malobrojnim gorštacima iz Jagoštice i Rastišta i njihovom životu kao i o ćudima prirode – neki drugi put.
G. Aničić
[objavljeno: 16.08.2006.]
